Јесен у “Липи”

Они који већ годинама прате ситуацију у вези са мигрантском кризом у БиХ, посебно у Унско-санском кантону који трпи највећи притисак те кризе, знају да је у Липи поодавно изграђено мини-насеље за илегалне избјеглице. Истина, то прво, шаторско, ни мигрантима се није свиђало па су из револта или ко зна чега једне прилике запалили шаторе.

Потом је одлучено да “Липа” званично буде привремени прихватни центар, али се на тој локацији ради све што сигурно неће бити “привремено”.

Почело је бетонирањем, спремају се контејнери чак из Аустрије, а на мјесто гдје бораве мигранти биће доведена и струја. Не би ту било ништа спорно да свега неколико километара од Липе Срби повратници не живе поред свијеће. Нанизало се толико година од рата, а они никоме нису били приоритет. Нико се није сјетио да би и тим људима требало да буде доведена струја, да имају услове иоле достојне за живот човјека.

О води је сувишно и говорити. У другом селу надомак Липе и љети и зими кубуре с водом. И ником ништа. За те људе, повратнике, маре тек ријетка удружења која воде рачуна о повратничкој популацији, али и она не могу много. Они који могу и који би требало да засучу рукаве и помогну очигледно не маре за ту шачицу углавном старих људи који су навикли да живе “у мраку”.

Небрига власти у ФБиХ за српске повратничке породице небројено пута је испливала на површину, а то што неки и данас живе без струје и воде највећа је срамота за све оне који конце држе у својим рукама.

И док је на сцени небрига за домаће становништво, за мигранте, махом из Пакистана и Авганистана, у веома кратком року обезбијеђено је све.

Европа на адресу БиХ шаље десетине милиона евра намијењених за мигранте и чини све не би ли их оставила с ове стране границе, а БиХ, оваква каква јесте, са безброј својих проблема и нелогичности, нити је била, нити ће бити циљ на мапи миграната. Они су своја огњишта напустили сањајући неки европски сан, зато их и има највише у мјестима у близини границе с Хрватском.

И док мигранти маштају о азилу у европским земљама, БиХ све дубље тоне у мигрантску кризу. Умјесто да су све расположиве ресурсе употријебили да стану у крај проблемима и илегалне избјеглице депортују одакле су и дошли, надлежни у БиХ објеручке прихватају све што им Европа сервира. Одавно је ова земља гробље европских аутомобила, сметљиште тамошњих фабрика, а по свему судећи, биће и уточиште све већем броју Авганистанаца који би већ ове јесени могли стићи у “Липу”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.