Једностране критике

Иста мета исто одстојање, што би се пословично казало.

Знало се шта ће политички директори закључити и прије него што су сјели да разговарају.

Па је тако, поред чињеница да је Федерација у силним институционалним проблемима, гдје Влада ради готово у техничком мандату, а федерални парламент се не састаје мјесецима, да се више од осам година не спроводи одлука Уставног суда за Мостар, да су избори у Стоцу претворени у мали рат између Бошњака и Хрвата, поново сва паљба усмјерена на Српску и њен референдум и демократску вољу грађана.

Да је којим случајем ситуација у Српској као што је у ФБиХ и да у овом дијелу БиХ не функционише ништа као што је то у дијелу гдје главну ријеч воде Бошњаци и Хрвати, салве оптужби сасвим сигурно не би изостале.

Овако су ови проблеми поменути само успут.

ПИК се, ето, највише бави реакцијама које су услиједиле након оспоравања права једном народу да слави оно што је његова историјска чињеница и који само жели да га уважавају ни више ни мање него као и све друге.

Валентин Инцко поручује да Уставни суд БиХ треба слушати, да га треба јачати и финансијски и на све друге начине, јер како рече, он ће данас-сутра када OHR оде преузети његову улогу и рјешавати спорове између државе и ентитета.

Упозорава да је Устав БиХ саставни дио Дејтонског мировног споразума и да су одлуке Уставног суда коначне и обавезујуће те се морају спроводити.

Нема Српска ништа против Уставног суда као институције, али и те како има против оваквог у коме сједе тројица странаца и који уз двојицу бошњачких судија могу донијети какву год одлуку желе.

Па и ону о томе да један народ не смије да слави шта жели, а то је и онима који су написали коминике добро познато, али не желе да знају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.