Једни руше, а други граде

Нажалост, ови стихови су толико и данас популарни, што због самог Џонија Штулића и “Азре”, што због све иритантнијег и неразумнијег понашања појединих бошњачких политичара.

Они у овим временима очаја на све начине блокирају све стратешке и милионске пројекте који би ову земљу могли извући из “црне рупе”.

БиХ је вјероватно једина земља у свијету која минира или опструише стратешке пројекте који би донијели економски напредак земљи. Али, очигледно је да некима изгледа више одговара “што горе, то боље”. 

Посљедња у низу таквих одлука је и она у вези са градњом аеродрома у Требињу. Министарка иностраних послова БиХ Бисера Турковић, иако је све договорено, у нушићевском стилу, повукла је крајем прошле седмице сагласност на првобитни меморандум о сарадњи између Србије и БиХ за дуго најављивану изградњу овог аеродрома.

Још једном се показало да сваки пројекат који има било какве везе са Србијом одмах бива осуђен на вишегодишњу блокаду, уз оправдања о којима би могли да расправљају на неком симпозију психоаналитичара.

Уосталом, то се може видјети и из примјера најављене заједничке сарадње Србије и Српске на градњи хидроелектране “Бук Бијела”. Слична ситуација је била и са градњом моста “Братољуб” у Зворнику, аутопута Београд - Сарајево... Повлачила се ручна, гдје год се могло, уз шкрипу кочница и паљење гума.

Поједини покондирени бошњачки политичари се понашају као да пред вратима БиХ стоје редови инвеститора, па не могу да се одлуче кога ће изабрати. Одлагање и опструисање поменутих пројеката, и то само зато што Србија и Српска планирају да их спроведу, врхунац је лицемјерја тих разних министарки и министара, који БиХ претварају у средњовјековну чаршију и проклету авлију, о којој је писао нобеловац Иво Андрић.  

Све ово неодољиво подсјећа и на ситуацију у Европи, која се зарад неке солидарности одриче руског гаса и одлучује да изврши економски харакири. Вјероватно и у Сарајеву слично размишљају, да им је “боље” без “српских инвестиција”, па макар и сув лебац јели. И то говоре они који носе “луј витон” торбе, “армани” одијела и возе се у скупоцјеним службеним возилима на рачун обичних грађана. Хоћемо ли икада бити на сунчаној страни улице?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.