Једна земља, двије историје

Напротив. Да је БиХ земља нелогичности, потврђују изнова многе сфере и догађаји. Међу њима и систем образовања - који се разликује не само од ентитета до ентитета или од кантона до кантона, него сваки факултет води своју политику. Најновије доказе те нелогичности "приложио" је  Правни факултет у Сарајеву.

Студенти који одлуче да се са бањалучког Правног факултета испишу, па школовање наставе тамо, веома тешко ће то учинити, јер им многе положене испите у Бањалуци на тој високошколској установи не признају, а највећи проблем је историја, коју им, како тврде, у старту "крижају" у индексу.

Ни националну, а ни општу не признају као исту. Ваљда се много разликују. Изгледа да Француска револуција и остали историјски догађаји нису истог датума били за професоре у Сарајеву и у Бањалуци. Ко ће га знати.

Парадоксално је да се огромна понуда високог образовања у БиХ не претвара у високу образованост становништва. Већ политиком прожете управљачке структуре факултета диктирају како и на који начин ће бити креирани наставни планови и програми.

Све горе наведено иде у прилог тези да се ни државни, а ни приватни факултети у цијелој БиХ неће реформисати сами од себе и да промјене морају потећи "одозго".

Процес филтрирања добрих државних и приватних факултета није лак. Потребан је снажан акциони план и тим који би се бавио свим сегментима образовања (основне, средње и високо), као и науком. Уз све то, потребни су компетентни заинтересовани људи, који ће осмислити и реализовати те планове и промјене. Једини изговор да се нешто не уради је да се не умије или неће, а не да се не може. А најлакше од свега је понављати фразу да смо земља апсурда и не чинити на том питању ништа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.