Једна страна

Свака држава, односно република има пут, институције, власт и опозицију чији је задатак да указује на грешке власти, али и да нуди мирна рјешења да би свима, условно речено, сутра било боље.

Пут којим Република и цијела БиХ треба да иде је пут мира, бољег живота и суживота. Понекада се чини да све било боље када би се о тим стварима питало обичног човјека који најбоље зна како живи он и његови те најбоље распоређује оно што има у каси, како не би зафалило до краја мјесеца, али и који са стране гледа шта му сервира дио изборних побједника и губитника. И крсти се у невјерици.

Иако је навршено четврт вијека од када је формирана Република Српска, у околностима у којима функционише, то је недовољно да све коцкице дођу на своја мјеста. Само они којима није стало до ње, рећи ће да нема потребе да се она и дан-данас брани, јер ниједна држава свијета не може да види шта је чека сутра. Ко је не воли и колико је та љутња велика, а жеља за промјенама велика.

Република Српска има нешто више од милион становника. Доста их је у посљедњим годинама, као и генерално у БиХ и земљама региона, спаковало кофере, тешка срца прешло преко родног прага, знајући негдје у подсвијести да се вјероватно, за стално, ту никада више неће вратити. Неки су се и вратили, али махом да помогну најближима да се и они спакују и пођу за њима.

И то не треба, у неку руку, да чуди. Актуелно политичко стање у БиХ и РС, а које “живи” годинама, одразило се негативно на економију, на друштвени живот, здравство, школство... На све сфере и поља живота.

Одређене ствари се, сада, покушавају у Српској поправити. Најаве су добре и за сваку похвалу, а и ако се обистине, резултати неће преко ноћи. Проћи ће још доста рођендана прије него што могнемо да кажемо сада је добро, те да идемо даље.

Велику улогу у свему, на срећу или на жалост, игра политика и зато сви изабрани представници, било да се ради о онима у власти или у опозицији, морају да се понашају како доликује изабранима од стране народа. Одавно то и све чешће није, нажалост, тако. Немиле сцене на посљедњој сједници Народне скупштине Републике Српске то најбоље потврђују.

Далеко од тога да смо најгори на свијету, али то народу није требало. Жал је и што све више грађана на тај највиши дом гледа као на најнижи ријалити, али има пуно право на то.

Власт и опозиција, ма колико били на супротстављеним странама, морају да у неким случајевима буду на истој страни, и то је увијек када је ријеч о најважнијим виталним и националним питањима. Ни они се тада не смију да раздвајају, а камоли да дијеле народ. То не би смјели никада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.