Јединством на лицемјерје

Они који сопствене жртве користе у предизборне сврхе, популистичке претензије и јефтино политиканство данас причају како заправо желе да скину терет са српских леђа, а једина истина је да су тај терет они на њих набацили са жељом да нам сломе кичму.

Један од лидера опозиционог блока рекао је да је ово “један од најделикатнијих тренутака од настанка дејтонске БиХ” и заиста, није погријешио. Срби су претрпјели многобројне преносе надлежности, без обзира на то што су у томе учествовали и неки српски представници, претрпјели су и најгнусније квалификације које су долазили и из ФБиХ, али и са међународних адреса. Међутим, као слободарски, правдољубив и истинољубив народ, оно што је представљало црвену линију је увођење вербалног деликта и одузимање једног од најсветијих људских права.

С друге стране, они који су се стотину пута позвали на сувереност државе и институција у БиХ, који су стотину пута причали о томе да смо сви грађани једне државе, баш као и прије стотину година, почели су своју нетрпељивост и мржњу према Србима да реализују преко једног странца.

На такво лицемјерје Бошњака Срби су одговорили јединством. Српски народ бије глас несложног и подијељеног народа, али историја казује нешто другачије. Само у фашистичким и накарадним системима постоји једноумље па тако постојање различитих ставова не представља проблем. Али, баш као и кроз вијекове, Срби су били апсолутно јединствени о неопходности одбране светих постулата - слободе, правде и истине.

Постоје они који то јединство тумаче кроз тезу да су сви политичари исти, али важно је раздвојити једноумље и јединство. Добро је да и код ових најновијих напада на Српску постоје различите идеје о приступу проблему, јер то говори о политичкој и демократској писмености народа.

Јасно је да ова криза неће бити кратког трајања и да ће притисци бити све јачи, а они ће нужно на површину избацити оне који не могу много да трпе, који ће нас покушати убиједити да је боље да попустимо да бисмо нешто спасили. И таквима не треба вјеровати. Српски народ у БиХ никада не смије да пристане на наметање, нити да попусти под притисцима, јер “коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом”. А Инцков посљедњи потез је нечовјечан, кукавички и антидемократски.

У овом периоду важно је да се вратимо истинским вриједностима и сопственом бићу, да не срамотимо претке и да мање осуђујемо и оптужујемо. Само тако можемо остати несаломиве кичме и усправне главе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.