Један дан за нестале

Из Републике Српске одавно су указали на проблеме. Као и претходних година, породице несталих Срба послале су јасну поруку: Доста је понижења и увреда за српске жртве и породице. Нажалост, умјесто да надлежни свих 365 дана трагају за посмртним остацима српских жртава, само тог 30. августа чује се глас да се међу несталима налазе Срби.

На обиљежавању Међународног дана несталих на Озрену чули су се вапаји мајки, очева, супруга, сестара, браће, дјеце који се већ скоро двије деценије питају: Гдје је мој син, муж, брат, отац, мајка?

Питамо се сви, али не и они који би требало да се баве тражењем несталих. Шта ради Институт за нестала лица БиХ?

Претходне четири године рада овог института све су рекле. Идентификована су само 102 нестала лица са списка Републике Српске. Посебно је депримирајући тај податак за породице, јер то је само шест одсто од укупног броја несталих и сасвим је логично питање када ће бити пронађено и идентификовано још 1.689 српских жртава.

Јасном математичком рачуницом, уколико се настави оваквим интензитетом, требаће чак 50 година да се обави ексхумација и идентификација несталих Срба. Па, чланови породица несталих неће доживјети да им пронађу кости најмилијих, а то желе. Желе своје најмилије да сахране, да почивају у миру, желе да им долазе на гроб, доносе цвијеће и пале свијеће.

Шта раде Институт, Суд и Тужилаштво БиХ? Да ли знају шта је правда и праведност? Политикантство, комерцијализација, корупција, нажалост, синоними су за Институт за нестала лица БиХ.

Или ће породице српских жртава стварно чекати 50 година да пронађу и сахране посмртне остатке својих најмилијих? Да ли ће одговорни и надлежни коначно почети да праведно раде свој посао? Опет је све на чекању. Чека се двадесет година. Да ли породице несталих Срба имају још стрпљења да чекају и трпе понижења? Можда, јер изгледа, ништа друго им за сада и не преостаје, већ само нада да ће ускоро и они и кости њихових најмилијих добити смирај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.