Јавни мрак
Већина јавних предузећа у Републици Српској била је и остала плијен политичких странака и њихових подобника. Због такве ситуације та предузећа, која би по дефиницији требало да буду окосница развоја саме Републике, доведена су на руб опстанка.
Акумулирају и збрајају само губитке. Тако је било прије коју деценију, а тако је и данас. Ни центиметар да направе напријед. Тапкају у мјесту. Или праве кораке назад, јер је на њиховом челу неквалификован и нестручан кадар. Њима они одговорни људи не би повјерили ни да воде бригу о некој малој, сеоској продавници, а камоли о предузећу које запошљава на стотине или хиљаде радника.
Највећу одговорност за такву ситуацију сносе највише институције Српске. Хтјели или не хтјели признати, али они су ти који на крају дају зелено свјетло за именовање директора јавних предузећа. Те највише институције, у првом реду Влада Републике Српске, само потписују оно што им дође на сто из странака. Не питају ни ко је, шта је, каквог је образовања, радног искуства. Ама баш ништа. Само потписују. И не гледају шта потписују када виде да је наредба стигла из владајућих странака које су расподијелиле фотеље јавних предузећа. Они потписују, а ми тапкамо. И тапкаћемо и идућих деценија у мјесту.
Свједоци смо и најновије ситуације да страначке личности иду од једне до друге странке. У том лутању куцају на једна, друга, трећа врата, све док се не скрасе на некој позицији. И то не било каквој, већ оној удобној директорској фотељи. И то им пролази за руком. Да имају имало обзира и срама никада се не би појавили у јавности, а камоли тражили да управљају неким од јавних предузећа. Али очекивати нешто такво од таквих људи је сулудо, јер што би наш народ рекао, одавно су они показали да је предебео ђон на њиховим образима.
Управо таква политика именовања надлежних у предузећима протеклих деценија, али и данас, елиминисала је све оне школоване и квалификоване људе да се пријаву за неку од тих функција и да дигну посрнуло предузеће из пепела. Они већ увелико раде за престижне европске компаније и њихове земље. А они који су остали, а који су образовани, исти план имају када виде само како неко без икаквог образовања постаје министар, савјетник, директор. Тонемо ми тонемо.
И наставићемо тим темпом, све док не прогласимо стечај или ликвидацију над јавним предузећима. А, колике губитке они биљеже нисмо далеко ни од тога. И они одговорни за то неће да испаштају. Они ће наћи неку другу фотељу да је одведу у стечај. И тако у недоглед, све док не уђу у позне године да не могу више долазити на посао.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
