Јавне набавке за јавну осуду

Једино браво које Канцеларија може да добије је за храброст да објави овакав извјештај о раду у прошлој години и објелодани колико је "посла" обавила.

Док су они уредно примали плате и све остале накнаде за то што су долазили на своје радно мјесто, али очигледно не и радили, милиони су се сливали у џепове појединаца.

Доказ за ове тврдње је и чињеница да је Канцеларија за разматрање жалби БиХ и сама кршила законе и процедуре, те показала да је дубоко политизована, а не професионална. Тражили су вјештачење у случају тендера за набавку опреме за дигитализацију, иако по закону нису имали право на то и то од некомпетентне институције, пробили су рок за доношење одлуке и зарадили тужбу, која би грађане БиХ могла скупо да кошта, уколико буде донесена на штету Канцеларије.

Такав пожртвовани борац против безакоња и корупције предложио је и закон о јавним набавкама, који је далеко од доброг и не рјешава суштину проблема крађе посредством јавних набавки.

Не знам шта више запрепаштава чињеница да податак о стотинама милиона покраденог новца посредством јавних набавки не одзвања онако би требало или летаргичност надлежних институција да се то спријечи. Само је један закључак, њима и одговара таква ситуација, јер имају корист од анархије.

Сама Канцеларија за разматрање жалби БиХ, односно њен директор, поједине одлуке најприје јави истом том Сарајеву, па онда предузећима на које се односе.

Увођење реда у јавне набавке и спречавање безочне крађе јавног новца није у интересу највишем политичком врху, отуда и имунитет Канцеларији за разматрање жалби БиХ да парадира и не мијеша се у свој посао. Иначе би поред броја поднесених кривичних пријава била барем још нула.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.