Јавашлук и похлепа
Апокалиптичне слике из Турске, коју је протеклог понедјељка погодио низ разорних земљотреса, обишле су читав свијет, али и отвориле низ питања - колико је огромно разарање резултат снаге и плиткоћа земљотреса, квалитета градње, поштовања прописа градње на трусним подручјима, али и гледања кроз прсте појединим неимарима.
Према оцјенама појединих стручњака, на примјеру Турске највероватније се све “поклопило”. Како сматрају стамбени објекти који су падали попут кула од карата, али и саме слике са терена, указују на то да је вјероватно било низ пропуста. Очигледно се штедјело на бетону и арматури, на шта указује и то да су срушене зграде изгледале као руком смрвљене. Истичу да вјероватно нису поштовани ни прописи градње на трусним подручјима, иако су погођени простори познати по великој сеизмичкој активности, али и да су за све ово дијелом криви сами инвеститори који су зарад брзе зараде били спремни да жртвују квалитет саме градње.
Случај Турске је отворио и питање какав је квалитет градње у БиХ, поготово јер су и поједини овдашњи простори подложни релативно честим потресима. Што се тиче прописа градње, они су јасни. Примјера ради, у Бањалуци инвеститори морају градити нове објекте који могу издржати земљотрес од девет степени по Рихтеревој скали. И сами пројектанти се придржавају тога. Али, не треба бити никакав грађевински стручњак па закључити да један мали дио тих народних неимара, који од једне марке желе да направе одмах двије, врло често улази у потенцијално опасне комбинације. Свједоци смо да све чешће граде стамбене објекте чија су приземља у потпуности претворена у пословне објекте. И то не био толики проблем да при томе не уклањају поједине носеће и арматурне зидове те постављају стубове. На тај начин, како објашњавају стручњаци, ствара се “мека етажа”, која онда притиснута осталим спратовима, претвара читаву зграду у једну круту конструкцију. Слично је и код подземних гаража, гдје инвеститор због добијања “довољног” броја скупих паркинг мјеста прекраја унутрашњост, уз ријечи: “Ваљда се ништа неће десити”. Велики проблем представља и то што сами извођачи радова врло често да би добили неки посао спуштају цијену радова, а када дође да их изведу, покушавају да праве уштеде тамо и гдје не би требало.
Да и код нас има јавашлука указује и то што поједини грађевински инжењери одбијају да буду надзорни органи на појединим пројектима, свјесни пропуста које праве. Случај Турске треба све нас да отријезни те да и сами инвеститори схвате да пут до брзе зараде понекад може водити и ка великој катастрофи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
