Јасеновац, “Олуја” и цајке
Забранити некоме да дође и посјети Спомен-подручје Јасеновац, положи вијенац и у миру ода почаст убијеним Србима, Ромима и Јеврејима убијеним у овом злогласном логору смрти, представља врхунац моралног суноврата. Лицемјерно, скандалозно и недемократски. Нељудски!
Огољело је ово још једном право лице једног дијела хрватског друштва, показујући да ова земља не само да није спремна да се суочи са дијелом своје мрачне прошлости, већ и да идеологија усташтва све више оживљава и постаје саставни дио свакодневног живота.
Дио је ово званичне политике Загреба у посљедњих неколико деценија, која је кулминирала након осамостаљења. Авети прошлости тада су поново испливале. Од тада, па до данас, разни квазиисторичари и екстремни политичари покушавају да представе Јасеновац као српски мит, те да је ово, у ствари, био радни логор.
Није се стало на томе. И усташка обиљежја постала су готово саставни дио декора фудбалских утакмица, Томпсонових концерата и општенародних весеља, а након што су аустријске власти забраниле окупљање у Блајбургу, хрватске власти су пожуриле и експресно направиле ново усташко “светилиште” на Удбини и загребачком гробљу Мирогој.
Ријеч је о процесу менталног мапирања и програмирања грађана Хрватске и покушају брисања мрачне историје НДХ из свих уџбеника и фиока у мозгу. Зато је и филм “Дара из Јасеновца” тако оцрњен у “лијепој њиховој”.
Смијешан је изговор Загреба да предсједнику Србије Александру Вучићу није дозвољена приватна посјета Јасеновцу, јер је она непримјерена у вријеме пред обиљежавање “Олује” и могла би изазвати хаос у земљи.
У ствари, и у овом случају ради се о једном процесу. У посљедњих тридесетак година хрватске власти се труде да на све начине умање број жртава у Јасеновцу. Паралелно с тим, ствара се и мит о “чистоти” војне акције “Олуја”, те свако ко се дрзне да то оспори, могао би у затвору да заврши. Спаљена села, убијени цивили, згаришта, присилни егзодус више од 250.000 Срба - то изгледа није важно. И није битно. Гурни под тепих и гуслај своју причу.
Стога је и подизање оптужнице против најодговорнијих за убиство цивила на Петровачкој цести у Хрватској дочекано на нож, јер руши један од митова које хрватске власти покушавају да изграде. Све док је тако, тензија у региону ће бити. Биће их и због тога што готово све досадашње власти граде хрватски национализам искључиво на мржњи према Србима.
Онда не треба да чуди ни потез градских власти Ђурђевца које су недавно забраниле да се у кафићима пуштају “цајке”, јер је српска народна музика наводно опасна по хрватски суверенитет и идентитет.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
