Јасан циљ
БиХ ће ове године обиљежити четврт вијека од окончања крвавог сукоба у којем је изгубљено хиљаде и хиљаде живота. Дио је страдао на ратиштима, други на кућним праговима, али велики број жртава још није ни пронађен, нити су кажњени сви одговорни за почињене злочине.
Велику одговорност за такво стање сносе правосуђе и политика, која је имала и још има значајну улогу у свему томе. Свима је јасно да сви не желе да се открије права истина о дешавањима са почетка деведесетих година прошлог вијека јер то постаје све очигледније из дана у дан.
Посебна прича је Сребреница и оно што се ту дешавало у јулу 1995. године јер Бошњаци и данас истрајавају на причи да је тамо почињен геноцид, док српска страна не крије да су почињени злочини, али не и геноцид.
С друге стране, док одређени бошњачки политичари и невладин сектор не желе ни милиметар да се одмакну од мита који граде годинама, не желе ни да помогну у истраживањима чији је циљ долазак до истине, за разлику од Срба који су прије извјесног времена направили корак даље усвајањем одлуке да буду формиране двије независне комисије, од којих је једна добила задатак да истражи шта се стварно десило тих јулских дана у Сребреници.
Став о тим догађајима недавно су изнијели и неколико десетина академика из Републике Српске, који су се, путем отвореног писма, обратили домаћој и страној јавности, указујући да злочине нико не негира, али да геноцид тада није почињен и да треба дозволити стручњацима да истраже и да, на крају, и дају свој став.
Међутим, тај пут до истине, каква год била, биће тежак. Можда и немогућ, а само један у низу доказа за то је поступак директора Меморијалног центра “Поточари” Емира Суљагића, који је, према доступним подацима, одбио да прецизне податке о околностима страдања жртава које су сахрањене на тој локацији достави Независној међународној комисији за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године.
Бројке су у овој причи веома важне за истину и квалификацију злочина, а оне су годинама дискутабилне јер постоје чак и јавна признања да су међу бошњачким жртвама и страдали из других народа, али и најаве да ће ове године, на тој локацији, бити сахрањена 82 тијела која се воде као Н.Н. Као непозната.
Циљ је јасан. Треба одржати бројке и онакву истину о Сребреници која је у интересу бошњачког народа, али такав приступ никако не води ка томе да се утврди истина. Истина која је потребна за суживот и помирење на овим просторима, а за које се сви, барем декларативно, залажу.
У посљедњем рату страдали су и једни и други и трећи. Злочина је било на свим странама. Сви одговорни морају да сносе посљедице, без обзира на то ко је у питању, али ситуација на терену, ни послије оволико година од завршетка рата, није таква.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
