Јаране, код нас ништа
Високи представник у БиХ Валентин Инцко одавно не може да сакрије, а можда је и престао да крије, своју благонаклоност према политичком Сарајеву, као што ни званичници странака са сједиштем у Сарајеву не могу да сакрију, а можда и не желе да крију, да подржавају све што дође из ОХР-а.
Његови претходници, с акцентом на Педија Ешдауна, отворено су заговарали и радили на развлашћивању Републике Српске на уштрб “државе БиХ”. Наметнутим одлукама Инцкови претходници су пореским обвезницима у цијелој БиХ наметнули низ којекаквих института, агенција, комисија са суфиксом БиХ, које су у суштини саме себи сврха.
Набрајање би трајало нешто дуже, а за ову прилику је довољно издвојити најпознатију међу њима - Комисију за концесије БиХ. Формирање ове фамозне комисије предвиђено је Законом о концесијама БиХ, који је усвојен 2002. године, а седмочлана комисија формирана је три године касније. Од тада је трошила милион марака годишње и за то вријеме није додијелила ниједну концесију. А шта су радили чланови комисије који примају високе плате најбоље је прије двије године рекао један од запослених: “Јаране, код нас ништа. Дође Ђоко (Ђоко Слијепчевић, члан комисије) некад, појави се ујутро, попије кафу, прочита новине и оде. Ови остали и не долазе, а у шихтерицу им се пише да су ту и тако је већ годинама”.
Да зло буде горе, тога су свјесни и чланови комисије па је тако замјеник предсједавајућег Миломир Амовић прије годину дана изјавио да комисију треба трансформисати, али то не могу урадити њени чланови.
- Знамо ми да је ријеч о узалудном трошењу новца, неким пројектима, али политичка воља је овдје пресудна. Ми не можемо мијењати закон. Нама преостаје да се само црвенимо. Али не осјећамо се кривима, ништа не крадемо - рекао је искрено Амовић.
И тако док чланови комисије знају да узалуд троше новац, Инцко је послије 12 година на челу ОХР-а, на крају одлучио да им нађе посла. Латио се пера и премијерима Српске и Србије Радовану Вишковићу и Ани Брнабић написао писмо у којем им “сугерише” да не полажу камен темељац за изградњу хидроелектране “Бук Бијела” на ријеци Дрини. Тврдњом да је ријеч о државној имовини, Инцко је прејудицирао одлуку Уставног суда БиХ пред којим се налази захтјев 24 углавном бошњачка посланика у Представничком дому Парламента БиХ за оцјену уставности аката којима је предвиђено да електропривреде Српске и Србије заједно граде ХЕ “Бук Бијела”. То што је министарка спољних послова и функционерка СДА Бисера Турковић јавно рекла све оно што Инцко наводи у спорном писму, само је још један доказ да ОХР и СДА одавно пјевају исту пјесму. Питање је да ли ће Уставни суд БиХ у овом случају одсвирати по њиховим тактовима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
