Јалово јединство

Лидер СНСД-а Милорад Додик прво је изјавио да  “гласање поштом оставља простор за манипулације”, а лидери опозиционих странака послије тога су открили јавности да је то заправо њихова идеја. “То је легло корупције и извор злоупотреба и манипулација вољом грађана”, рекао је лидер СДС-а Мирко Шаровић. “Од продаје тих гласова је направљен бизнис, јер се на тај начин може потпуно промијенити изборна воља”, наставио је шеф ДНС-а Ненад Нешић. “ПДП већ дуго у разговорима о измјенама Изборног закона предлаже да се укине гласање путем поште”, закључио је предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић.

Лијепо је што власт и опозиција у Бањалуци имају исти став о било којем питању, поготово када се види да власт и опозиција у Сарајеву имају исти став о питању Републике Српске и да и једни и други отворено раде на смањењу и отимању њених овлашћења и нескривено желе њено потпуно развлашћивање и укидање. Због тога је значајно истакнути и објелоданити на сва звона када Срби постигну јединство о било којем питању, па таман оно било јалово као ово о гласању поштом.

Зашто је јалово?! Зато што од њега нема ништа, јер се томе противи најјача бошњачка странка, као и све остале значајније странке са сједиштем у Сарајеву. Лидер СДА Бакир Изетбеговић на недавној турнеји по западној Европи отворено је тражио од дијаспоре да у што већем броју изађе на изборе и пружи подршку “пробосанским” странкама, чији заједнички циљ је урушавање Републике Српске. С обзиром на то да је то заједнички циљ свих странака са сједиштем у Сарајеву, јасно је да од укидања гласања поштом неће бити ништа, јер би се тиме смањио капацитет пробосанских или, зашто не рећи, анти-Српска странака.

Међутим, није проблем што од укидања гласања поштом неће бити ништа, већ у томе што сарајевске странке годинама отворено раде против тога и са успјехом анимирају дијаспору да у све већем броју излази на изборе, при чему им не сметају бројне малверзације са популарним “ковертама”. Проблем је што странке из Српске не раде ништа озбиљно да то осујете и што нису упорне у томе да аргументовано укажу на све лоше стране гласања поштом, а резултат је да је од 2006. до 2020. године удвостручен број гласова пристиглих поштом.

Ипак, колико год било лоше да о политичким приликама и односу снага у БиХ одлучују бирачи из иностранства, много лошије је што нису то “они” гласови из иностранства који одлучују о судбини БиХ. А најлошије је што власт и опозиција у Српској о томе немају заједнички језик. Видјети под Ескобар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.