Јалова реформа

Нисмо добили ни управу која би служила грађанима на бољи начин, а за мање новца, што је такође био циљ.

Још давне 2006. године усвојена је Стратегија и Акциони план за њено спровођење, а који је истекао крајем 2010. године.

Недуго затим, утврђено је да је испуњено свега 52,28 одсто мјера из Акционог плана, односно четири године требало је различитим нивоима власти у БиХ да испуне свега половину прописаних циљева.

Тада је одлучено да се дају нови рокови, па је донесен Ревидирани акциони план, који је дао рок од још четири године, да би била испуњена преостала половина зацртаних циљева.

Међутим, власти у БиХ ни то нису биле у стању, иако су из године у годину изношени подаци о неиспуњавању задатака.

Сви рокови истекли су тако с крајем 2014. године.

Па је један једини закључак тај да за осам година Стратегија у БиХ није могла да буде спроведена у цијелости, иако су се сви "залагали" за њену реализацију.

Неки су се за њену реализацију залагали мање, неки више, па је тако Република Српска успјела да реализује највише прописаних циљева, око 73 одсто, док је најмањи напредак остварен у Брчко дистрикту, који је испунио 57 одсто задатака.

Највише је наиме постигнуто у законодавном процесу, односно донесена су потребна законска и подзаконска акта, којима би требало да буде унапријеђена јавна управа, али је у пракси мање урађено, односно грађани у одређеним областима не виде напредак.

Тако и даље одређена документа, дозволе, регистрације... чекамо по више дана или мјесеци.

И даље имамо ситуације да службеници не знају у којим евиденцијама је који податак, па нас шаљу од шалтера до шалтера.

Док се у пракси и за шалтером не почне ефикасније радити, џаба су нам испуњени циљеви из стратегија и донесени закони, правилници...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.