Јачањем села до бољег живота
Пољопривредна производња у Републици Српској годинама није на завидном нивоу иако представља велику развојну шансу због повољне климе и плодних ораница. А да би пољопривреда, која је од стратешког значаја за сваку земљу, била високопрофитабила мора бити модерна, то јест пратити посљедњу ријеч науке и технологије.
Пожељно је да буде заснована на најновијим знањима у тој области, што је супротно од свега онога што је на дјелу у Српској. Запели смо у запећак због механизације старе неколико деценија, увозних производа који гуше домаћу производњу, али и мањка знања домаћих ратара и сточара који се грчевито држе традиционалних метода. Млади бјеже у градове, а сеоска домаћинства из дана у дан све су запуштенија. Мало је оних који су спремни да обрађују земљу, гаје стоку и живину, а изговор већине оних који се гнушају сељачког посла је недостатак услова.
Управо због тога Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС покренуло је пројекат захваљујући којем је шансу за боље услове и јачање села добило око 50.000 сеоских домаћинстава која су раштркана у 20 неразвијених и изразито неразвијених општина у Српској.
Тим пројектом који финансира Међународни фонд за развој пољопривреде (ИФАД) са 21 милион КМ настоје се побољшати услови на селу кроз изградњу инфраструктуре, али и набавку разне опреме и механизације која ће омогућити сељацима квалитетније и брже обављање посла на својим имањима. Уложено је много и на реконструкцији и изградњи сеоских путева, као и система за водоснабдијевање, а план је и да се помогне пољопривредницима који производе поврће, воће, месо и млијеко за властите потребе, да се трансформишу у комерцијалне произвођаче.
Села у кризним ситуацијама, попут ратова, најчешће представљају спас за народ па је њихово јачање од великог значаја за становништво. Развијена села гаранција су бољег живота, и то не само сељака већ и становника у градовима јер имају прилику да једу здраво домаће воће и поврће.
Да су надлежни у Српској препознали значај медернизације у пољопривреди показују све већа улагања за набавку нових трактора и других машина. Милиони су обезбијеђени и за наводњавање, противградну заштиту и многе друге мјере које су имале за за циљ веће приходе и квалитетније производе. Када се томе дода 71 милион КМ, колико се сваке године уплати на рачуне пољопривредника из аграрног буџета видљиво је да Република издваја значајна средства за развој пољопривреде. Тај новац, сасвим сигурно, многима је био сламка спаса, свјетло на крају тунела захваљујући којем су успјели оживјети производњу на “издисају”.
Упркос свим тим улагањима резултати су половични, а производња непрофитабилна и екстензивна. Зашто је тако није најјасније и због тога ресорно министарство мора снажније сарађивати са пољопривредним произвођачима. Ослушкивати њихове проблеме, спроводити приједлоге али и контролисати за шта троше новац који добијају од Републике. Само њиховим заједничким радом, пољопривреда може да стане на ноге, а потенцијала и те како има.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
