Извоз у Хрватску

Једино позитивно, ако се гледа однос увоза и извоза двије земље је то што је увоз из Хрватске доживио већи пад него наш извоз.

Сам пад извоза БиХ се вјероватно неће толико осјетити с обзиром на то да је значајан број произвођача, прије свега производа анималног поријекла, знајући да ће им извоз од 1. јула бити онемогућен, раније извезао одређену количину робе како би колико-толико премостили период у којем неће моћи да извозе. Али, до проблема би свакако могло доћи ако се у што скоријем периоду не ријеши питање извоза домаћих производа.

Све ово неминовно указује на то да БиХ није била спремна за улазак Хрватске у ЕУ, јер управо су производи животињског поријекла, прије свега млијеко и млијечни производи, али и месо и месне прерађевине, производи које је БиХ највише извозила у Хрватску. Штету ће, у случају дуже немогућности извоза тих производа имати сви, од произвођача, до крајњих потрошача.

Чињеница је да је за сада нађено алтернативно рјешење и да се млијеко извози на тржиште Србије, Македоније, Црне Горе, Албаније, али та тржишта сигурно не могу замијенити хрватско.

Власти БиХ морају се активирати и учинити максимум напора да се произвођачима изађе у сусрет. На томе се почело радити, али касно.

Због чега се чекао посљедњи моменат да се ствари пођу рјешавати? На руку нам свакако не иду ни све чешћи притисци ЕУ да се Хрватској омогући да увози производе у БиХ, ако они не испуњавају европске стандарде.

С друге стране, проблема имају и грађани, јер још није у потпуности разјашњено питање пограничних пропусница, а велику пометњу изазвала је и категоризација граничних прелаза због које многе општине већ вапе за помоћ.

Све су то још отворена питања на којима се мора радити како би штета од уласка Хрватске у ЕУ била што мања, а први показатељи нису ни мало охрабрујући.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.