Извоз на кашичицу, увоз на тоне

Све то вријеме пољопривредници су звали у помоћ надлежне, али њихова упозорење и апели остала су на томе, јер нико ништа није урадио да заштити домаћи аграр.

Било је обећања да ће власти заштити пољопривредну производњу од прекомјерног увоза, донијети разне мјере за развој, али и издвојити додатни новац за ратаре. И све је само остало на тим обећањима.

Понека мјера на крају је и угледала свјетло дана. Међутим, и она, на крају, углавном, иде у корист само подобних, од којих власти имају корист, а никако пољопривредници.

Доказ за то је и извоз јунећег меса у Турску. Колико је ова мјера злоупотријебљена најбоље показује податак да је тај посао припао само једном извознику у БиХ, који откупљује месо када он хоће. А за тим посеже само онда када цијена живе ваге јунади падне испод сваког нивоа и када од тога никакав интерес немају домаћи сточари.

Апел да се стане у крај тој пракси произвођачи су поново упутили домаћим властима. Али као и сви остали до сада, остаће само на томе.

Осим тога, шта вриједи извоз у једну земљу када домаћи произвођачи нису заштићени од прекомјерног увоза.

Јасно је да се ударима на домаћу пољопривреду не назире крај.

Поред прекомјерног извоза, који пољопривреднике уништава из дана у дан, касне им ионако мали подстицаји по неколико мјесеци, а које им власти дају на кашичицу. Ратари не престају да траже више новца.

У мору силних обећања власти кроје и којекакве стратегије и планове за развој домаће пољопривреде, у којима обећавају куле и градове. На крају, пошто их представе јавности и похвале се шта све планирају да ураде, обимна документа гурну у прву слободну фиоку да скупљају прашину.

На крају је јасно и да надлежни неће ништа урадити ни на посљедње вапаје пољопривредника, јер су нам то у више наврата показали и овјерили. Због тога, ако не буде конкретнијих мјера не би требало да нас изненади ни када оно мало квалитетних домаћих производа на рафовима изгурају лоши инострани.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.