Изоловани случајеви као устаљена пракса

Александар Стојановић

Један од основних предуслова за миран суживот и повратак становништва на огњишта с којих су протјерани је међунационално и међувјерско уважавање и поштовање.

Наравно да ниједна држава не може потпуно да спријечи физичке или вербалне нападе који имају елементе националне и вјерске нетрпељивости, али велики проблем представља када такви објесни појединци од државе добију прилику да своју нетрпељивост смјесте у законске оквире и обезбиједи им да изоловани случајеви добију карактер репресије државног апарата. По обичају, та репресија је усмјерена према Србима повратницима и само тада се ти напади правдају законима БиХ. Тако више не можемо говорити о изолованим случајевима, него идеолошки обојеним и системским нападима.

Посљедњи случај у којем је закон грубо, дилетантски и хињски злоупотријебљен је казна од 200 КМ коју је добио српски повратник из Оџака Дамир Ковачевић због традиционалне вожње бадњака приликом које је истакао заставу Србије. Полиција Посавског кантона се у оправдању за овакав поступак позвала на Закон о јавном реду и миру и то на дио у којем се каже да је забрањено истицање заставе друге државе на мјесту гдје би требало да буде истакнута застава БиХ или кантона.

Дакле, по логици Полиције Посавског кантона, трактор који вози бадњак је мјесто на којем треба бити застава БиХ. Ништа овдје не би било спорно да Оџак нема толико застава Хрватске и ХОС-а да би им и Сплит позавидио. Проблем је, значи, то што је застава Србије, што је човјек Србин, православац. И тачка.

Ово саопштење је толико бесмислено да, када би се оваква одредба тумачила на овај начин, свако ко носи мајицу са нпр. британском или америчком заставом (што је врло популарно) или навијач репрезентације која игра против БиХ обоји лице заставом друге државе, може бити кажњен, јер би, према логици Полиције Посавског кантона, ту требало да буде застава БиХ. Зато законе не треба да тумачи полиција и зато полицајац не треба да глуми правника.

Овакви поступци у себи носе идеолошку ноту, не зато што одређена странка директно наређује да се води оваква политика, него зато што се већ деценијама кроз острашћену реторику, системски и плански од стране појединих лидера ствара амбијент у којем стасавају појединци који на бадњак гледају као на прасетину или смртоносно оружје под којим неко жели да окупира БиХ.

Тај полицајац који је казнио Србина само због прославе вјерског празника није производ своје религије, него идеологија чија је једина суштина мржња према свему што има предзнак српског или православног.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана