Изнуђени потези
У посљедњих 30 година на овим нашим просторима константно се бавимо посљедицама, а не и узроцима, а што је и својеврсни свјетски феномен, који се најочигледније могао видјети на примјеру Авганистана, мигрантске кризе, несташице гаса... Умјесто да се гаси ватра када она плане, то се ради тек када остане згариште. И тада се долијева високозапаљиво уље.
И онда, наравно, долази до изнуђених политичких потеза који, по правилу, наилазе на осуду истих тих који су и довели до тога да се напуни до врха чаша жучи. Оних који су протеклих година заговарали демократију, једнакост и суживот, али су радили све супротно уз малу помоћ пријатеља са стране.
Ту се посебно издваја Бакир Изетбеговић, али и Жељко Комшић и Шефик Џаферовић и сва она “грађанска елита”, која се залаже за укидање етничког принципа одлучивања. Они су оптужили Милорада Додика за наводно антиуставно дјеловање изражавајући увјерење да ће тужилаштво, које у готово свим сегментима контролише СДА, поступити по страначким директивама те покренути кривични поступак против лидера СНСД-а који је најавио да ће вратити све одузете надлежности Српској. Оне су годинама уз пријетње силом и завртање руку преношене на ниво БиХ. Војска, полиција, УИО...
Радило се о планском процесу институционалног ослабљивања Српске и њеном свођењу на празну љуштуру. Ово обезглављивање је настављено. На удару се нашло пољопривредно, а затим и шумско земљиште. На овај начин Српска је фактички сатјерана у ћошак. Баш као и Срби на Косову који годинама преживљавају невиђену тортуру.
Иако је из Бањалуке константно поручивано како то нигдје не води, ови апели нису долазили до ушију оних којима су упућени. И међународна заједница правила се слијепа. Додик је на крају одлучио да преломи - вратити све одузете надлежности, њих укупно 144, или више није могућ заједнички живот у БиХ. Вода је дошла до уста.
И опет иста шарада и парада. Они који су се својски потрудили да дође до овога, сада поново пријете. То раде они који су онемогућили да БиХ постане нормална држава. Умјесто тога радили су на идентитетском уништењу два конститутивна народа у БиХ и, што је најгоре, то нису ни крили.
Заборавили су, а на шта су до сада полагали карте, да су се у међувремену промијенили геополитички односи у свијету. Закључак: рата неће бити. Али проблем је што смо изгубили толике године због разних политичких игара без граница.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
