Изиграни малинари

Колико је тачна она реченица “Гдје престаје логика, ту почиње Босна”, најбоље свједоче малинари који ове сезоне посљедњим атомима снаге покушавају да испливају са дна.

Вриједни и поштени произвођачи овог слатког, црвеног воћа само су кап у мору апсурдних примјера у БиХ јер за ситуацију у којој се тренутно налазе не постоји логично објашњење, засновано на правилима пословне економије.

Ако 200 грама домаћих малина у малопродаји у БиХ кошта око 1,50 КМ, а на полицама страних супермаркета, гдје обично и завршава, по неколико евра, по којој рачуници хладњачари малинарима за килограм рода исплаћују од 1,20 до 1,50 КМ?

Којом се то математичком формулом долази до ове срамотно ниске цијене, која не покрива ни трошкове производње, а камоли да напаћеном сељаку донесе минималну зараду.

По тој рачуници се јасно види да са екстрапрофитом и пуним џеповима завршавају откупљивачи и трговци, који нису пролили ни кап зноја да се домогну те зараде, за разлику од  произвођача који су на њиви радили и по 15 часова дневно не би ли сачували род од кише, града, суше. Огорчени због такве “правде и правичности”, многи малинари су прибјегли радикалним потезима, запалили усјеве и одустали од бербе остављајући малињаке, у које су уложили значајан новац и рад, да пропадају на њиви. Због нерентабилне цијене и небриге надлежних доведени су на ивицу амбиса и с пуним правом пријете хладњачарима блокадом извоза. Доста им је да десетак откупљивача из удобних фотеља кроји капу њима, хиљадама малинара који поштено преживљавају од свог мукотрпног рада.

Оно што је поразно је чињеница да нису изиграни само малинари, јер се са овим проблемом суочавају и други произвођачи у БиХ. Сваке године ратари који сију пшеницу муку муче не би ли од млинара извукли тек толико новца да покрију трошкове производње. Ништа боље не пролазе ни произвођачи кукуруза, соје, купуса и паприке. Кад дође вријеме за наплату, за главу се хватају и воћари који сочне јабуке, шљиве, крушке продају у бесцјење трговцима, који крајњим потрошачима то исто воће наплаћују по неколико пута вишој цијени.   

Иако су и једни и други и трећи безброј пута упућивали апеле и вапаје на адресе надлежних институција на државном и републичком нивоу, помоћ и заштита упорно изостају.

Стога малинарима у блокади хладњачара треба да се придруже и остали воћари, ратари, повртари јер само удруженим снагама могу стати на крај трговачким лобијима. У супротном, не преостаје им ништа друго него да угасе производњу, спакују кофере и оду да кору хљеба зарађују негдје у иностранству.     

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.