Изгубљени
У БиХ, у којој је, иначе, готово све ишло “на гурање” је сада све стало и нико се не усуђује да прогнозира да ли ћемо и када направити корак напријед и вратити се на старе, тешке стазе или ће бити направљене неке нове, боље и брже.
У том правцу годинама већ гледају и надају му се бројне породице у Српској које још не знају судбину својих најмилијих - синова, очева, стричева, ујака и других чланова уже и шире породице које су посљедњи пут видјели, чули и загрлили тамо некад почетком деведесетих година прошлог вијека. И од тада је настао мук док им душе вриште и траже начин како да убрзају потрагу, да им пронађу макар кости и положе их у гробове. Да имају гдје да им положе цвијеће, запале свијеће и посјете с времена на вријеме те њихове вјечне куће.
На том путу, како упорно понављају, смета им институција којој је давно повјерен заправо супротан задатак. Смета им Институт за нестала лица БиХ који је преузео обавезе ранијих ентитетских комисија и који, до данас, није испунио свој задатак.
Процес тражења несталих недопустиво дуго тапка у мјесту и с правом на то указују из организација које окупљају породице које трагају за онима са којима су се растали прије 20 и више година, ни не слутећи тада да им је то посљедњи поздрав. Не помишљајући да се никада више неће вратити, а још мање да ће их тражити и након толико година, током којих су слике почеле да блиједе, али не и жал за најмилијима.
Али вријеме чини своје и тога су сви свјесни. Јер нестају и они који трагају за несталима те они који знају и који су свих ових година знали локације на којима су масовне гробнице, али су, из неких јачих, али неразумних разлога ћутали о томе.
И данас смо, због тих и бројних других ствари, овдје гдје јесмо. У лавиринту из којег не можемо изаћи и у којем се вртимо предуго. Рат је био и завршен је, али и неко коријење још не да напријед. Вуче на своју страну, а нестали су и даље само бројеви, а не особе са именом и презименом. Мајке су и даље у црнини, гледају у пожутјеле слике и маштају какви би били да су успјели да се извуку из канџи зла или колико би им већ свијећа запалили на гробу да су Институт за нестала лица и тамошњи одговорни радили посао како је требало, по струци и објективности, а не према селекцији.
Дан несталих и погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату у Српској ће ове године бити обиљежен данас, а не 15. септембра као ранијих година. Битно је да истрајемо у намјери и мисији да што више несталих, без обзира на то да ли су Срби, Хрвати, муслимани или из реда осталих, поново добије име и презиме, престану бити Н. Н. лица и да у миру добију гроб, кад им је рат отео живот.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
