Изгубљени милиони
За БиХ се често каже да је то сиромашна, мала земља на брдовитом Балкану гдје, у два ентитета, живе три конститутивна народа, док се припадници осталих народа још боре за своја права, али и мјесто гдје престају да важе сви принципи људства и одговорности. Нарочито за оне у власти или блиске њима.
Ревизорски налази су један од најбољих доказа за то, али да ствар буде гора и њих све мање слушају они којима се директно обраћају, јер да је случајно другачије, у посљедњем извјештају о изгубљеним парницама БиХ и њених институција било би више похвале од критике. Међутим, ситуација је управо супротна.
БиХ је, наиме, чест гост у домаћим судовима, а још чешће на оптуженичкој клупи. У протеклих пет година на хиљаде тужби поднесено је против ње и институција, а да ситуација буде још више трагикомична побринули су се они службеници који раде у њима, односно који су морали путем суда да траже своја права.
Највише судских парница је, према званичним подацима, покренуто зарад исплате дневница и других накнада у правосудним институцијама, а правду путем судова су често тражили и припадници Оружаних снага БиХ те они који су неосновано били лишени слободе.
И тако захтјев по захтјев, случај по случај, парница за парницом и дођосмо до тога да годишње око 3,4 милиона у једној “сиромашној земљи каква је БиХ” испари због нечије неодговорности и чињенице да због те неодговорности није ни одговарао. И ту је почетак и крај свега. Јер у овој земљи има и те како и новца јер је сиромашна само када је у питању одговорност према буџету - јавном новцу који долази од свих пореских обвезника ове земље, а на који појединци, па чак и добар дио службеника, гледа као на нешто што може без проблема да се расипа.
Бројни примјери говоре у прилог томе. И то није ни од јутрос ни од јуче. Тако је то деценију па и дуже, јер је десет година само прошло откако су ревизори први пут под лупу ставили судске спорове, дали препоруке, али изгледа махом узалуд, јер се с правом можемо запитати да ли их је ико и погледао, а камоли тумачио или, не дај, боже, покушао да примјени и поправи правила понашања у својим редовима.
Изгубљене судске парнице су само један од примјера колико је БиХ заправо једна изгубљена земља. Могло је далеко мање новца бити искеширано за покривање тих трошкова, али није јер је заказао читав систем и ту изговора ни оправдања нема. А ни одговорности за то. И док је год тако, биће нам овако - жалићемо за милионима који су узалуд потрошени и углавном друге вући за рукав да нам помогну, јер, ето, недостаје новца за школе, вртиће, болнице, установе. И да се разумијемо - милиони за изгубљене парнице су тек, што би се рекло, врх леденог бријега јавашлука.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
