Изгубљени дани
Грађани са правом гласа у Републици Српској и ФБиХ показали су још лани у октобру коме вјерују и коме су спремни да предају будућност ове земље у наредне четири године, али та њихова одлука још није спроведена у дјело.
Изборни побједници нису побједнички закорачили у овај нови мандат који су добили од свог народа. Прича о конституисању власти на основу избора се претворила у причу о условљавању овим и оним, а воља народа је остала по страни да чека неке боље дане, а гори су се наставили низати.
БиХ је компликована земља, са компликованим процедурама у којима треба да се поштује уставност и надлежности, а такав опис додатно компликују они који на њеној политичкој сцени годинама, а понашају се као да су ту од јуче.
Период од потврђивања резултата општих избора је протекао у покушају дијела бошњачких и хрватских структура да се у процес формирања власти уведу ствари за које се од старта зна да немају подршку свих и које, као такве, аутоматски падају у воду јер, између осталог, немају никакве везе са имплементацијом изборних резултата.
Питања чланства БиХ у НАТО је само једно. Ту је и иницијатива о промјени имена Републике Српске и неке друге ствари на које су само узалудно сати потрошени, умјесто да су снагу утрошили како би пронашли излаз из овог лавиринта у којем је БиХ заглавила.
Ако су изабрани од народа, за народ треба и да раде. Јасно је да политичари имају своје личне интересе, али општи интерес треба да буде испред тога, а у овом моменту је да буде формирана власт за шта су потребни изборни резултату, који су познати мјесецима, и да коначно именовани и изабрани званичници почну да раде за оне који су им омогућили добре фотеље.
Превише дана је прошло у тјерању ината, а за то вријеме за превише је продужен списак становника ове земље који се спремају да пакују кофере и оних који су сада већ бивши држављани БиХ. Превише је свега било у овим мјесецима, осим договора и поштовања закона чега је требало највише.
Готово сваки састанак је завршавао договором да ће се договорити други пут и тако у круг, а за то вријеме земља пада у проблеме на сваком ћошку - од надолазећег новог таласа миграната, лоше инвестиционе климе па и несигурног напретка ка ЕУ, за који се сви залажу, који увелико зависи од стабилности власти која је, генерално, и један од услова за општи развој и напредак.
БиХ нема много времена. Мора да што прије почне да ради у интересу оних који су бирали садашње званичнике, да поштује законе и тражи начин како да ствари направи бољим, а не да их уништи. Под условом да жели да опстане.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
