Изгубљена тржишта
Чини се да је прошлогодишња мјера о забрани извоза пелета из БиХ земљи и домаћим произвођачима донијела више штете него користи.
Из бојазни да би домаће становништво могло остати без пријеко потребног енергента, јер је потражња у иностранству била огромна и постојале су реалне шансе да се сав пелет из земље извезе по далеко већој цијени у односу на наше тржиште, надлежни су посегли за спуштањем рампе са циљем стабилизације.
Истини за вољу мјера је у почетку била и више него оправдана, као и потез Владе РС о ограничењу цијене пелената на 480 КМ плус ПДВ јер је то омогућило становништву да се снабдије по колико-толико приступачним условима.
Међутим, када су грађани у БиХ и Српској напунили своја складишта престала је потреба за спуштеном рампом, али је одлука ипак остала на снази све до краја јануара ове године. Упркос бројним апелима произвођача који су тврдили да је то погубно за њихове фирме, надлежни су мјеру у пар наврата продужавали.
Мјесецима касније испоставило се да су привредници заиста били у праву. Због забране извоза изгубили су бројне купце на тржишту Италије, Аустрије, Словеније и то, чини се, бесповратно. Јер је мало ко од тих истих купаца одлучио да им поклони повјерење на прагу предстојеће гријне сезоне.
Усљед свега тога потражња на ино-тржишту пала је им је до 40 одсто, а многи мањи произвођачи били су принуђени да затворе погоне јер више нису могли опстати на тржишту.
Док је наша рампа била спуштена купци из Европе пронашли су нове добављаче, плус што се Европска унија додатно побринула да не зависи претјерано од других. Подигли су своје производне капацитете од два и по милиона тона па им сад наш пелет практично и не треба.
Све се то катастрофално одржава на извоз, који се према ријечима произвођача, ове сезоне одвија на кашичицу што опет вуче низ проблема у пословању фирми које све теже налазе рјешење.
Наруку им не иду ни временске прилике, јер због топле јесени ни домаћи произвођачи не хрле да пазаре пелет, плус што је добар дио потрошача прешао на друге, исплативије енергенте.
Да ствар буде гора, проблеме са падом потражње има комплетна дрвна индустрија. Намјештај, подови, столарија, дрвене плоче, цијепано дрво, сва роба из те гране индустрије веома споро налази пут до европских купаца.
Већ сада је јасно да опоравак неће бити нимало лак, а отежавајућа околност јесте то што се за сада ни не назире када би могло доћи до побољшања. Овај примјер надлежнима треба бити опомена да морају пажљивије ослушкивати пулс привреде од чијег успјеха зависи и животни стандард у земљи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
