Избори "the end"

Биће занимљиво видјети и колика је била предност Жељке Цвијановић у Бањалуци, јер према досадашњим подацима листа СНСД-а за Народну скупштину РС у овој изборној јединици на основу 83,98 одсто пребројаних гласова имала је 17.553 гласа више од СДС-а (па још 8.885 колико је имао ДНС и 6.280 колико су имали социјалисти). Тада ће се тачно знати да ли су сви они гласали за Цвијановићеву.

Али, без обзира на то, ако се упореде до сада избројани резултати у изборној јединици 3 са коначним резултатима СНСД-а у Бањалуци из 2010. године, СНСД на основу 71,49 одсто пребројаних има 39.295 гласова, док је прије четири године имао 57.661 (на 100 одсто пребројаних). СДС тренутно има 21.742, а 2010. године имао је 13.004.

Управо овај пад СНСД-а у изборној јединици 3 (2010. изборна јединица 2) одредио је судбину Жељке Цвијановић и драматичну и тешку побједу Милорада Додика. С обзиром на висок постотак пребројаних гласова, извјесно је да ће значити и пад броја посланичких мјеста у Скупштини РС из ове изборне јединице.

Аналитичари, стручни у том послу, сматрају да све говори да кампања ништа није донијела ни СНСД-у, ни Жељки Цвијановић, ни Милораду Додику, јер  се СНСД у кампањи обраћао искључиво својим бирачима, њих су и добили, а свакако су их већ и имали.

Прве анализе говоре да је ово била трка оних који још вјерују Додику и оних који му више не вјерују, јер се сав пораст Тадићевих гласача састоји од Додикових разочараних. СДС није растао као странка на изборном програму, него тако што је окупљао незадовољне. 

Оно у чему је погријешио Додик у кампањи јесте што или прије њеног почетка, па чак и у самој кампањи, није направио ниједан рез. Да их је повукао бар седам дана пред саме изборе, то је могло да му донесе један број гласова неопредијељених или врати понеки разочараних, којима би послао сигнал да ће нешто бити другачије него до сада.

У сваком случају пажљиви посматрачи слажу се у једном: ово је била трка четири појединца, кандидата, док политичке странке више не постоје, тачније партије су изгубиле значај.

Тачно је и то да су у овој кампањи медији били потпуно поларизовани, али их нико не може оптуживати за резултат избора, по старом обичају: када добијемо то је зато што смо лијепи и паметни, а када губимо то је зато што су медији криви, иако смо ми и даље и лијепи и паметни.

У кампањи медији под контролом СНСД-а, или блиски њима, "битку" су водили праћењем у стопу сваке активности функционера, министара, помоћника министара, замјеника министара... и тако у недоглед, док су они други СДС-ови "тукли" свим оружјем, углавном Милорада Додика, процјењујући да ако њега оборе - обарају цијелу пирамиду.

Тако се догодило да је Огњен Тадић до краја кампање, као и на почетку, имао биографију какву је сам исписао, медији му нису дописали ништа. Младен Иванић до побједе је дошао без једног јединог текста или прилога који је могао да му наштети. Наравно, ако се изузму текстови у нискотиражним новинама потпуно дегутантни и без икаквог утицаја на јавно мњење. Уз то, Иванић се није ни ознојио у кампањи, гласове му је донио коалициони партнер СДС, а онда бошњачке партије.

Али какви год да су резултати избора у коначници и ко год да је добио и ко год да је изгубио, једно је јасно, Република Српска потпуно је поларизована, подијељена и то не на програмима супротстављених политичких блокова, него на емоцијама. А емоције су увијек опасна ствар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.