Избори најпречи
Да су избори и борба за гласове приоритет приоритета, најбоље се види на примјеру да ће дуго најављивани закон о мајци морати сачекати нову власт. Све је подређено припреми кампање и изборној трци 2. октобра, па се тако нема времена за кројење законских рјешења која би мајкама у Српској гарантовала сигурна примања.
О закону о мајци увелико се говорило још прошле године, али, нажалост, није се много урадило. План је, бар према начелном договору, да незапослене мајке мјесечно примају 20 одсто просјечне плате у Републици Српској за свако рођено дијете до навршених 18 година живота, а оне које раде дупло мање. Према подацима за 2021. годину, то би био додатак од 206 марака за незапослене мајке, док би мајке које су запослене требало да добијају око 103 КМ на основу просјечно исплаћене плате прошле године.
Међутим, будући да званичан текст закона о мајкама још није написан, његова примјена засигурно неће заживјети ове године.
Све очи упрте су у 2. октобар, због чега су и изостале конкретне активности на доношењу поменутог акта иако је дио мјера пронаталитетне политике и требало би да колико-толико допринесе већем наталитету у РС.
А да нам је већи наталитет пријеко потребан, мислим да знају и птице на грани. Колико су статистички подаци у области демографије у Српској, БиХ па и цијелом региону поразни, не треба посебно ни наглашавати.
Сумњам да има неко ко није упознат са чињеницом да нам се из године у годину рађа све мање беба, да су ђачке клупе све празније, баш као и амфитеатри на факултетима. Такође, већ уназад неколико година и послодавци се суочавају са недостатком радника на тржишту рада, а све је посљедица поразне демографије.
Јасно је да су, поред наталитета, за такво стање великим дијелом крива и миграциона кретања наших грађана који посљедњих година махом хрле ка западним земљама иако ни тамо не тече мед и млијеко.
Ако су нам ове чињенице свима одавно познате, тешко би било и претпоставити да они који нам кроје капу сваки дан не знају да нас је све мање. Наравно да наши политичари знају стварно стање, али кад је већ тако, зашто се онда на “чекању” оставља закон о мајкама. Тај акт морао би бити приоритет, баш као изналазак новца за сва та издвајања.
С друге стране, истина је да се жене данас теже одлучују на потомство због каријере, естетских промјена, себичности и низа других, само њима знаних разлога, те да новац у многим породицама није пресудан када одлучују хоће ли имати једно, двоје или пак петоро дјеце. Али тамо гдје новца нема па супружници не смију да се усуде на треће, четврто дијете, а жарко то желе, доношење овог закона био би пун погодак. Јер и да се 50 беба годишње роди захваљујући тим издвајањима, то би била својеврсна побједа у рату који нам пријети да као народ постанемо тек статистичка грешка.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
