Избјегавање обавеза
Велики број пореских обвезника у БиХ користи се разним методама само да би “закинуо” надлежне институције и избјегао плаћање обавеза. За том математиком лани и у овој години посегло је више хиљада фирми, које су на крају сакриле и нису пријавиле 120 милиона марака обавеза по основу пореза. То је оно што су утврдили инспектори Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ у својим контролама.
Сигурно ни контролни органи нису завирили у све фирме и њихове књиге, па се због тога може са сигурношћу рећи да је цифра за коју је у овом случају закинут УИО, односно ентитети, сигурно много већа. Цифра од 120 милиона је званична. Стварни подаци далеко су алармантнији од те бројке. Поједине фирме служе се разним малверзацијама само да не плате обавезе према надлежним институцијама. Ништа боља ситуација није ни кад су у питању радници. И ту многи проналазе разне методе само да закину оног ко им доноси зараду.
Обично таква политика пословања креће од фирми којима је једини циљ како да закину државу и радника, а онда, када виде и остали да то пролази, воде се паролом: “Када могу они, зашто не бисмо и ми?” На крају поједини буду ухваћени у малверзацијама, док други прођу без икаквих посљедица и не плате обавезе које их сљедују.
Проналажење нових путева за избјегавање плаћања обавеза како према држави тако и према радницима неће јењавати, већ само може добити на снази. У таквој земљи живимо да се то сматра нормалним. Нико се и не чуди што губимо милионе марака из буџета и што имамо раднике са платом од чак пола минималца јер несавјесни послодавци избјегавају плаћање обавеза. Газе преко свих само да би убрали профит.
Таква политика пословања у нашем друштву само добија на снази јер је питање могу ли се и на прсте једне руке избројити они који су кажњени јер су избјегли да плате обавезе према држави или чак радницима. Ни њихова имена нису јавна. Када би, можда, били познати јавности, можда би се они други предомислили па не би пошли путем својих колега.
Због тога имамо данас то што имамо. Разочаране грађане којима је досадило да некоме убиру профит, а да заузврат добију неку цркавицу са којом не могу преживјети ни пет дана у мјесецу како треба. Због тог израбљивања све више грађана пакује кофере и одлази у земље широм Европе и свијета у потрази за послодавцем који не избјегава све оно што га сљедује и који плати радника за његов труд и залагање.
Ништа се, наравно, неће промијенити ни идућих година у БиХ. Појединци ће наставити са избјегавањем плаћања обавеза како према држави, тако и према радницима, јер за то нема казне ни у најави. Са друге стране, ентитети ће остајати и без новца и без радника.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
