Изазови
Политичка затезања на глобалном нивоу, због избора страна у украјинско-руском сукобу, јачају готово из минута у минут и тешко да ће, судећи према свему што видимо, у скорије вријеме ствари бити враћене у неке нормалне оквире.
Све што се дешава не тако далеко од нас има одјека и на домаћем терену. И ту се смјењују ставови о томе уз кога је БиХ и како треба да се понаша, те ко би требало да буде изрешетан осудама са њене адресе. Једни причају једно, а други друго. И то није ништа када је у питању БиХ, јер је мало када било консензуса о томе како земља треба да се постави у датом тренутку. Једна од ријетких тема о којој постоји сагласност свих страна у БиХ јесте да је њено опредјељење да иде путем који воду ка пуноправном чланству у ЕУ. И то је добро и то је нешто што не би требало да урадимо само како бисмо дали до знања Европи да ми то желимо, а на крају можда и могнемо, већ како бисмо, идући тим путем, сређивали стање у својим редовима. У свом систему, а све остало је донекле и мање важно.
С друге стране, о напредовању ка чланству у НАТО-у нема сагласности јер је званични став Републике Српске да то није могуће, да смо војно неутрални и да је могућа само сарадња. А разлози за такав став представника српског народа су свима јасни и нема потребе за појашњењима. Стварно нема. И док и данас многи наши политичари, по узору на истомишљенике негдје тамо далеко, више коментаришу шта се дешава на глобалном нивоу него о битним домаћим стварима, ситуација у БиХ, посебно економска, све је тежа и тежа. И исто, нема ни назнаке када ће бити враћена у нормалне токове.
На политичком плану су једни другима одавно окренули леђа и разговори се воде углавном у приликама и случајевима када некоме од њих треба да се појаве у јавности и “пецну” оне друге или треће. И готово свакодневно “исплива” неки детаљ који подигне велику прашину и нестане у рекордном року, али раздор остане. У узаврелој атмосфери, ако бисмо гледали раније године и садашње међусобне односе, требало би да протекне и овај данашњи дан.
Федерација ће данас прослављати 30 година од независности БиХ, а тај дан ће покушати да представе као празник цијеле БиХ, иако то није, јер Српска може само да се присјети 1. марта од прије пуне три деценије као увода у рат који је однио на хиљаде и хиљаде невиних живота. Нико не може порећи да БиХ, након свих ових година, није успјела да добије закон о државним празницима и зато сваки народ слави оно што мисли да треба да слави. У ФБиХ, махом Бошњаци, славиће данас, а Република ће, на примјер, обиљежити 21. новембар, дан када је договорен мир у Дејтону. БиХ, односно и ФБиХ и Српска и Брчко дистрикт, имају у данашње вријеме и превише изазова са којима се морају изборити. Један од њих је економија и талас поскупљења који ће многе довести на ивицу, ако већ тамо и нису.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
