Иза кривине
Црне статистике обиљежје су путева у Републици Српској, а јутра све чешће почињу ријечима да је још један живот угашен, да је нога на папучици гаса поново узела свој данак.
Бројне стратегије и планови којима су се хвалили надлежни нису подигли безбједност саобраћаја на виши ниво, што је био кључни циљ. Одговорност за то сносе сви - и они који су их писали и они који је требало да то спроведу у дјело и они за које су писани.
Несрећа на путевима је било и, нажалост, биће их, а одговор на питање колико доста зависи од свих нас и начина на који се понашамо на путу, гдје никад нисмо сами.
Саобраћајна култура је на изузетно ниском нивоу. Јурца се и не гледа на ретровизоре, куцкају поруке и стишће папучица гаса у под и не мари за знакове који показују да је дозвољена брзина 50, 60, 80 километара на час.
Стање доброг дијела наших путева у стопу прати саобраћајну културу возача. Опасних дионица је све више, јер се у њих не улаже. Опасност не вреба само у оштрим кривинама и иза њих већ и на неравним коловозима, а надлежни се, по свему судећи, уздају да ће измамити возаче на аутопутеве, згрнути новац у буџет те остале путне правце оставити на милост и немилост времену.
Једна од ријетких новина посљедњих мјесеци на путевима од Новог Града до Требиња су разни радари који лове возаче који представљају потенцијалну опасност јер немају осјећај за папучицу гаса. Радари су, за сада, испунили задатак. У касу су се слиле хиљаде и хиљаде марака од уписаних казни, али су и дошли на зуб многих револтираних возача, јер није коректно да ти исти радари извирују из канала, крошњи и иза знакова.
Ограничења треба поштовати и то је један од начина да свако од нас сачува свој живот и осталих учесника у саобраћају, али и надлежни треба да покажу шта им је циљ - више новца у каси или више живих глава на путу.
Радари нам требају, али и ознаке да се они ту налазе. Ако их и у том случају возачи игноришу, нека иде њима на савјест и њима из џепа, али вријеме је да престане политика скривања нечега што је скупо плаћено.
Једино што у Републици Српској мора ићи брже, и то што је могуће прије, је безбједност, јер ниједна младост нити било које године нису заслужиле крвав крај на путу, али све чешће, нажалост, крај пута гледамо свијеће и цвијеће, у знак сјећања на оне који су тек уписали своје прве километре стажа.
++++++
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
