Из сиве у легалну зону

Током пандемије, односно у марту, априлу и мају, када су у свијету многи послодавци ставили кључ у браву, у Српској су, водећи се изреком Наполеона Бонапарте “Ко не ризикује, нема изгледа да добије”, пријављена 602 привредна субјекта.

Сад се поставља питање колико ће домишљати послодавци успјети у својим намјерама да дођу до новца који припада другима.

До прије три мјесеца, многи од тих послодавца, ако се уопште тако могу назвати, годинама уназад су, не уплаћујући доприносе, искориштавали раднике, покушавали да се обогате закидајући Републику Српску за оно што су по закону дужни да плате, а сада, када се помоћ дијели, гурају се у прве редове.

Камо среће да фирме које су због помоћи Владе из сиве прешле у легалну зону опстану и својим радницима пруже пристојне услове за рад, те крену редовно уплаћивати обавезе и плату.

Мада, све су прилике да ће њихови радници најмање вајде видјети од помоћи Владе РС.

С друге стране, током пандемије у Српској је одјављено 239 привредних субјеката, чији представници у том моменту очигледно нису били толико храбри да се упусте у нове авантуре.

Срећа у несрећи је то што је тим послодавцима поново пружена могућност да се региструју и остваре право на помоћ Владе РС, што су, претпостављам, већ многи и учинили.

Није у реду да неки који су се придржавали прописа и своје обавезе редовно измиривали према држави и радницима због тренутка слабости и страха одустану од онога што су годинама стварали, док они други користе прилику да дођу до новца.

Потези оних који су одлучили да се региструју доказ су сваког одсуства морала, који и није нешто цијењен на овим нашим просторима.

Влада РС требало би добро да преиспита коме даје помоћ јер послодавци који су годинама наносили штету буџету не смију добити ни марке из државне касе. У кризним ситуацијама сви треба да будемо људи, а не да користимо “кривине” како бисмо остварили корист.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.