Из кризе у кризу
Дуг становника Републике Српске према микрокредитним организацијама (МКО) за годину је увећан за око 28 милиона марака и на крају јуна ове године износио је 418,36 милиона КМ.
Као и до сада највећи дио тог износа односи се на ненамјенске кредите за којима већина посеже како би измирили основне животне потребе, од плаћања режија, до обезбјеђења огрева или спремања дјеце за нову школску годину. Нажалост, примања већине, било радника или пензионера недовољна су и за основно.
Није да плате нису нимало расле. Јесу, али недовољно, јер су цијене свега од кифле до огрева расле много више и брже.
Није да пензије нису повећаване у протеклом периоду, што кроз редовно годишње усклађивање, што ванредно, али ни то није довољно јер нема производа у маркету и у пекари који није поскупио.
О цијенама горива сувишно је више било шта рећи. И врапци на грани знају да кад барел у свијету поскупи и код нас већ ујутро више цијене освану на бензинским пумпама, а кад барел појефтини, код нас се наводно продају залихе па цијене иду надоље пужевим кораком.
И нема контроле, нити инспекције која може стати у крај свему томе. Џабе и милионске казне, свако тјера по своме. А све то преко леђа обичног малог човјека коме је преживљавање од првог до првог основно занимање.
Кад све то сагледамо није ни чудно што се грађани задужују у микрокредитним организацијама у којима су камате енормно високе. Немају избора, нити другог рјешења. Узимајући кредите у МКО тек привремено рјешавају своје проблеме продужавајући агонију отплатом дуга, свјесни да врате много више него што су узели.
Углавном за кредит у банци немају услове јер раде за минималац, а ако и имају коју марку више од минималне зараде, то им послодавац исплаћује у коверти. Тако је већ годинама.
Да ли ће се и када ишта промијенити по том питању тешко да било ко може прецизно рећи. Хоће ли коверат једном за сва времена пасти у заборав, видјећемо. Већ мјесецима социјални партнери у Српској не могу да нађу заједнички језик о најнижој плати. Ономе ко ради за минималац и исти зарађује за неким производним погоном, то је тема од животног значаја. Они који су навикли да плату добију у складу са функцијом коју обављају не брину се много. И тако се вртимо из круга у круг, из кризе у кризу.
Не нађу ли надлежни неко рјешење у скорије вријеме грађани ће сигурно грцати у још већим дуговима тражећи начин да преживе, па ће у неком наредном извјештају кредити у микрокредитним организацијама бити сигурно далеко већи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
