Истраге
Има ли, и колико, истражних и судских предмета које неко надлежан свјесно не процесуира него их држи по ладицама, који годинама скупљају прашину по ормарима надлежних институција због корупције или опструкције?
И лаици, али и они упућенији у функционисање надлежних институција сложиће се да је одговор на ово питање позитиван. Сви, наравно, осим званичника, односно запослених у тим институцијама.
С тим питањем на које ни данас нема јасног одговора опет су се сусрели новинари "Гласа Српске" пишући, овог пута, о полицијско-тужилачко-судским предметима у којима се налази бањолучки бизнисмен Јован Видовић.
Кад одбацимо учестале тврдње "обичног свијета", али и оних упућенијих, да Видовић "има људе у свим институцијама, и од уличара до највиших политичара" као приче нивоа рекла-казала, дубља анализа свега онога што је и како је Видовић урадио, а што до данас није процесуирано, ипак ће показати да ту неко или неки од надлежних дебело нису чисти.
У тужилаштву ће рећи да немају довољан број тужилаца, али да су ипак свој дио посла у том случају одрадили професионално.
У полицији ће, такође, рећи да није до њих, да нема говора о нераду или лошем раду, а ни случајно о корупцији, те да се ради о тежој врсти истраге о фалсификовању или уписима у земљишне књиге и посједовне листове, што захтијева много времена.
У суду, опет, кажу да им такође недостаје радника, да се предмети рјешавају по принципу хронолошког реда и да су по плану и програму сада на реду они из 2006. године.
Тако би, ваљда, требало да коначно на ред дође и који предмет од оних многобројних случајева бесправне изградње објеката по Бањој Луци чији је актер Видовић.
Очекујемо, дакле, да коначно буде прекинута пракса по којој Видовић у овом граду гради кад хоће, шта хоће, гдје хоће, како хоће и колико год жели. Односно да све то ради некажњено.
A не очекујемо, наравно, да буде осуђен на условну казну због те бесправне градње под пријетњом затвора, а да, кад је прекрши чињењем новог истог кривичног дјела, умјесто затвора, опет буде "кажњен" условном осудом.
Јасно је да суд по закону није обавезан да у случају понављања кривичног дјела увијек опозове ранију условну осуду, узме казну затвора према ранијој пресуди и изрекне јединствену казну затвора за оба кривична дјела, али то би у случају Видовића било више од тешко објашњиве привилегије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
