Историја, Ратко Младић и Хаг
Једна од основних карактеристика хашких суђења Србима јесте потпун изостанак историјског контекста онога шта се дешавало на простору бивше Југославије деведесетих година 20. вијека.
Из њих не можете видјети, или се бар покушала сакрити чињеница, да је Република Српска резултат борбе и жеље једног народа да одлучује о својој судбини и о свом биолошком опстанку. Такође, не можете видјети да је Република Српска резултат жеље да се не понови геноцид над Србима какав је био у НДХ.
Радом Хашког трибунала потребно је замаглити и искривити чињеницу да је Војска Републике Српске била војна формација одбрамбених карактеристика основана као седма по реду од почетка ратних дешавања након насилне сецесије и разбијања Југославије, када су друге војне формације биле већ одавно формиране.
Када говоримо о историјској страни рада Хашког трибунала видјели смо „чувено“ питање чланице тужилаштва свједоку у случају генерала Младића: „Да ли сте познавали Кулина бана?“ Апсурд или не овакви људи настојали су нам објаснити шта се заиста дешавало у рату, уз потребу да, као у швалерској анегдоти, не вјерујемо ни сопственим очима.
Примијетивши колика је фама претходних дана у бошњачким круговима била око тачке оптужнице генералу Младићу за наводни геноцид у шест општина 1992. године, који није доказан ни у једном процесу за сада, па ни овом најновијом пресудом тог и таквог трибунала, добијемо посматрање других историјских карактеристика хашке представе. Ту запажамо до непрепознатљивости редефинисан, да не кажем урнисан, научни појам геноцида. То нам говори да се све ово не ради због задовољења правде и жртава рата на било којој страни, које заслужују све поштовање, него због конкретних циљева, јер наводни геноцид као оптужба, у правилу, има највише политичке посљедице. Те оптужбе наводе на већ унапријед задату слику карактера рата у којој је јасно, још прије почетка рада Трибунала, означено да су Срби злочинци, док су Хрвати мало жртве мало злочинци, а муслимани апсолутне жртве. Таквим распоредом сакрива се и слика улоге међународне заједнице, читај запада, читај Њемачке, па САД у крвавом грађанском рату и конкретна повезаност са исламским тероризмом из увоза на ове просторе под окриљем НАТО-а.
Да ли је било реално очекивати да генералу Младићу објективно суди један ад хок трибунал са оваквим наративом и задацима? Јесте, једино ако сте лично познавали Кулина бана или сте спремни да косовски завјет замијените нашминканим холивудским митом. Избор је ваљда наш и у њему бисмо требали знати цијенити људе који су нас одбранили и омогућили нам да постојимо без обзира на силу са којом су се сукобљавали.
Пише: Предраг Лозо, историчар
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
