Истина о Сарајеву
Скоро двије деценије бројни докази и документација скупљају прашину по разним полицама и ладицама у тужилаштвима. Дошло је вријеме да се она склони у име истине. Није важно да ли ће то бити путем комисије, тима или у некој већ постојећој институцији
Сваки рат је, без обзира на вријеме и мјесто, мрачан, а његове најмрачније стране не завршавају окончањем ратних сукоба. Нажалост, остају још годинама послије прекида ватре да изнова враћају у ратне дане и нијемо ћуте, уз благослов оних који не би најрадије да неке ствари заувијек остану мистерије.
Нешто слично томе годинама се дешава и на подручју БиХ, гдје су бројни злочини са почетка деведесетих година "закопани", а починиоци непроцесуирани и гдје политика једног дијела иде у правцу супротном од истине.
То можда и најбоље знају породице сарајевских Срба који још, 17 година послије завршетка рата, трагају за најмилијима и траже да се пронађу посмртни остаци и да они, који су их заувијек одвојили од њих, за то и одговарају.
Дешавања или "недешавања" на подручју сарајевског насеља Aлипашино поље током протеклих неколико дана показала су по ко зна који пут како се поступа, када се и на секунду посумња да би на неком мјесту могли да буду дијелови тијела убијених сарајевских Срба. Aлипашино поље је дио слагалице који скрива истину о страдању Срба.
Чему упорно понављати да је свака жртва - жртва без обзира на националност ако од тога на терену имамо само прекинуте ексхумације и молбе без одговора. Гдје су ту правда и правичност? Да ли и оне годинама "леже" у јамама и чекају нечију моралност и преданост раду за који су плаћени и за који треба такође да некоме одговарају.
Истина о злочинима мора да угледа свјетло дана, без обзира на то каква била и којој страни била наклоњенија. Тога морају бити свјесни и сви они чији је и основни посао да утврде шта се десило у Сарајеву кобних деведесетих година.
Скоро двије деценије бројни докази и документација скупљају прашину по разним полицама и ладицама у тужилаштвима. Дошло је вријеме да се она склони у име истине. Није важно да ли ће то бити путем комисије, тима или у некој већ постојећој институцији.
Сада конце у своје руке узима Државна агенција за истраге и заштиту БиХ. Нови покушај и нова нада за многобројне породице које немају више шта да изгубе.
Свако недјело и сваки злочин кад-тад изађе на видјело, а можда је управо ово тренутак за расвјетљавање сарајевских...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
