Истина о Маркалама

Наравно да је исто толико важно да због тих злочина не буду осуђени невини људи, али на то смо, нажалост, већ навикли када је у питању правосуђе БиХ. Због тога није изненадила чак ни чињеница да је Суд БиХ одбио понављање поступка против генерала Новака Ђукића иако се ту ради о новим доказима у предмету „Тузланска капија“, којима су, ван сваке сумње, свјетски стручњаци утврдили да граната није испаљена са положаја Војске РС, за шта је осуђен Ђукић.    

Сигурно је да ће у жалбеном поступку који ће покренути тим одбране генерала Младића бити докази за Маркале и улицу Васе Мискина до којих ће доћи међународни експертски тим на војном полигону у Никинцима, али остаје само да се надамо да ће Механизам за међународне кривичне судове да их прихвати и размотри, односно да не поступи као Суд БиХ којем нови докази за Тузланску капију не значе ништа.

Поред тог, онима који вјерују у истину, право и правичност остаје да се надају, чак и ако Механизам не прихвати те нове доказе за Маркале, да ће ефекте дати битка која ће, несумњиво, бити покренута у Савјету безбједности УН у вези са радом Хашког трибунала.

До сада хашком и бх. правосуђу ништа није значило то што је

члан судског вијећа у Хашком трибуналу Мелвил Берд у предмету против Радована Караџића нагласио да постоји основана сумња да је граната на Маркале испаљена са положаја под контролом муслимана, а не са српске стране.

Без значаја је било и то што су, прије тога, Јасуши Акаши, Мајкл Роуз, шеф војних посматрача УН Пјер Ејен и начелник штаба УНПРОФОР-а у Сарајеву Андреј Демуренко, који је био и свједок у Хашком трибуналу, говорили да не постоје докази о томе ко је одговоран за напад, те да Војска Српске са својих положаја није могла да испали гранате на Маркале јер би оне прије тога удариле у неку од зграда.

То, наравно, обесхрабрује, али докази о томе ће, чак и ако их Механизам у жалбеном поступку одбаци, остати записани као непобитна историјска чињеница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.