Истина јача од "Олује"
Прогресивни демократски свијет ће и овог 5. августа рећи да је прогон више од 200.000 Срба из Хрватске 1995. године злочин против човјечности и највеће етничко чишћење послије Другог свјетског рата.
Свијет да, али ће хрватске власти и сада, као и свих досадашњих година од прогона Срба, обиљежавати овај злочин као велики подвиг и побједу. Али скорашња пресуда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, за "удружени злочиначки подухват" и прогон српског народа бациће ново свјетло на овај срамни догађај из новије историје Балкана.
Правда је спора, али, кажу, достижна. Важно је на чијој је страни истина.
Саво Штрбац изнио је податак да је у акцији "Олуја" погинуло и нестало 1.922 Срба, међу којима 1.192 цивила, од којих су половина старији од 60 година и 546 жена! Побијени су само за два дана. О, зар се и то може?
А ми додајмо да је у ствари довршен посао који је Анте Старчевић давно заговарао, па наставили Миле Будак и Анте Павелић. Прије Другог свјетског рата у Хрватској је било око милион и по Срба. Све до почетка 20. вијека Срби су били у вољи западних сила и заједно с Пољацима били најцјењенији народ у Европи. Зна се и зашто.
Послије погрома у НДХ четрдесетих година прошлог вијека остало их је "само" толико да као конститутивни народ чине "свега" 12,2 одсто становника Хрватске - око 600.000. И поред само трећине која је тамо остала Срби се нису могли протјерати из Устава Хрватске. Тек акцијом "Олуја" створена је прилика да нестану с територије Хрватске на било који начин и да буду сведени на три, четири процента становника Хрватске. Свеједно, постали су национална мањина. Тиме је заокружена "тисућугодишња" чежња хрватских главара.
Онда није јасно како је једна бака Хрватица историчару др Лази Костићу могла рећи да не зна када су се појавили Хрвати на простору данашње Хрватске, само је памтила да су ту одавно Срби. Знамо и која им је улога била у Крајини између турске најезде и бечке свиле, коју је требало од ислама заштитити. Ту су били Срби. Више Бечу нису потребни. И није Западу важно да ли су остали само мањина или су и данас конститутивни народ. Али важно је и те како свим хрватским руководствима и ранијим и садашњем. Српска конститутивност не постоји. Заувијек је за њих то завршено. Уосталом то се и види по томе како се споро или никако не оправљају разорене српске куће, како се готово Срби тамо и не враћају, како се о повратку све мање говори...
Каже Штрбац да Хрватска и даље избјегава да саопшти податке пописа становништва у Хрватској одржаног у априлу, зато што су поразни подаци о тренутном броју Срба у Хрватској, који није већи од три одсто. Додаје да се тиме обистинила изјава некадашњег хрватског предсједника Фрање Туђмана, који је најављивао да ће Срби бити сведени у Хрватској на испод три одсто, као реметилачки фактор. Штрбац је рекао да је прије рата у Хрватској било регистровано 582.000 Срба или 12,2 одсто пријератног становништва и 106.000 Југословена, док је на попису 2001. године у Хрватској регистровано 201.000 Срба и 176 Југословена. Намеће се закључак да је 400.000 Срба "нестало, испарило". Треба ли томе коментар !!!!
Мисле неки ваљда да ратни злочини блиједе, да датуми не постоје, да бројке не постоје, да живи људи, свједоци не постоје или су заборавили. Али постоје и постојаће! И не заборављају!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
