Истина из лабораторије
Свака прича има свој крај, оно посљедње поглавље у којем се сумирају утисци, разјасне све мистерије и недоумице, али тешко да се може наслутити какав ће он бити. Као и када ће доћи.
Једна од таквих прича је и ова сребреничка која траје, ево већ више од деценије, и у којој су двије стране супротстављене још од прве реченице, од прве странице и првих покушаја да се на свјетлост дана изнесе истина о свим страдањима у Сребреници из јула 1995. године.
Своје учешће (можда и кључно) у причи су заузели и странци који су процес идентификације ставили под своју браву, а кључ сакрили у своје одаје и љубоморно заташкали од свих, како се не би, изгледа, сазнало шта се дешава иза затворених врата и да би се сваке године, сваког јула, наставила сахрањивати тијела наводно пострадалих Бошњака у Сребреници. Па чак и послије толико година од јула 1995. године.
А да ли и колико удио у свему томе има главни објекат ICMP-а у Тузли још није познато. Можда се (надајмо се) сазна ако не прије, онда барем на крају приче. Оно што за сада имамо су тврдње које, ево већ по други пут за мање од годину, истичу из невладине организације "Историјски пројекат Сребреница".
Оно што забрињава јесте чињеница која није нимало безазлена и која указује на то да управо главни објекат Међународне комисије за нестала лица у Тузли нема међународну акредитацију за ДНК лабораторију. То, ако се покаже да је стварно тако, враћа причу поново на почетак и крај одгађа до даљег.
Бројни посмртни остаци "пронашли" су мјесто у лабораторији у Тузли, послије чега су завршавали на сахрани и ту се завршавао и тај дио приче. И ником ништа. Све је било у рукама ICMP-а на чији монопол се није могло утицати нити посебно галамити.
У брошури под називом "Сребреница - све што треба да знате, а било је забрањено да се каже" наведено је да нико у овој лабораторији није извршио инспекцију, да руководство није предочило задовољавајуће доказе о професионалности, као и да нико нема могућност приступа ДНК извјештајима ICMP-а због чега је и свака провјера форензичких "налаза" о Сребреници, ни мање ни више него, искључена.
Да би се сазнала цијела истина и тачни бројеви, неко мора дати одговор на питање зашто се ДНК узорци злоупотребљавају у сврху некритичног прихватања унапријед одређеног броја жртава у Сребреници. И на то се мора ставити тачка и привести причу крају. Неко мора дати и одговор, јер оваква слика каква се данас шаље није истина. Није цијела истина. ICMP би могао први да се огласи. Вријеме је.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
