Исламске школе

Најбољи примјер за то је отварање исламских школа широм града, махом у насељима у којима је некада живјело српско становништво. Са друге стране, у Сарајеву нема ниједна школа на српском, нити на хрватском језику, ако се изузме католичка школа и гимназија у којој дјецу уписује оно мало Хрвата, али и Срба који живе у том граду.

Наставни план и програм у осталим образовним установама дјелимично је усклађен са програмом исламских земаља, а њихово оснивање финансирају арапске земље.

Када отворите сајт једне од ових школа "Aл-Aмел", прво можете да пронађете све информације на арапском језику, а тек у дну странице имате опцију да сајт погледате на бошњачком и енглеском.

На сајту Основне школе "Ел Манар" наводи се да школу похађају ученици свих вјероисповијести, а према наставном плану и програму су обавезни часови вјеронауке, једном до два пута седмично, у зависности од одјељења.

Школа има и свој простор намијењен за клањање - "месyид", а "за ученике који то хоће и по одобрењу родитеља, организује се клањање подне намаза".

Без сумње, с обзиром на то да је у питању грађанска, а не вјерска школа и да могу да је похађају ученици и православци и католици, ово је очигледан примјер још једног у низу покушаја исламизације Босне и Херцеговине.

Сувишно је говорити да ученика других вјера, осим муслиманске, у овим школама нема, али поражавајућа је чињеница да је немуслиманске дјеце све мање и у осталим школама, не само у Сарајеву, већ широм БиХ, гдје су Бошњаци већинско становништво.

Шта је са једнакошћу свих, са поштовањем других вјера и нација? Није ли ово сегрегација по вјерској основи и у коју Европу ми то идемо? 

Најпоразније је што и наводно "грађански" медији у Сарајеву о овоме ћуте. Не види то ни међународна заједница, наравно, која на силу покушава да одржи лажну слику мултиетничког града, не би ли оправдала силан новац својих пореских обвезника који је "слупала" за велико ништа. И зашто је онда другачији или лошији Техеран?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.