Инвестиције и БиХ
Скотланд јард, зграду у којој се налазило сједиште лондонске полиције, једно од најчувенијих у свијету, купили су арапски инвеститори који планирају да је претворе у луксузне апартмане.
Ову вијест пренијели су јуче сви медији, а објашњење енглеских власти је да ће захваљујући овој инвестицији полицајци добити нову опрему, грађани Лондона модерну полицијску службу, а јавна каса 100 милиона фунти за школе и болнице.
Осим ове, новог власника нешто раније добила је још једна икона Лондона - солитер "Краставац", али није овај град једини познат по зградама у којима су смјештени велики бизниси. Нови Свјетски трговински центар у Њујорку, торњеви "Петронас" у Малезији само су неки од примјера. Уносан бизнис постао је и спорт, па ће тако славни стадион Фудбалског клуба Реал Мадрид "Сантјаго Бернабеу" промијенити име због споразума са богатим арапским инвеститорима и нико се неће бунити, напротив, биће им драго јер ће тако сви подебљати новчанике.
И док се у развијеној Енглеској полиција сели из зграде која је један од симбола њиховог главног града, у неразвијеној БиХ слика је потпуно другачија. Не знам да ли би некоме у БиХ уопште пало на памет да, с циљем привлачења инвестиција, "исели" било кога ко је на државним јаслама. Они су овдје недодирљиви.
Док је приоритет развијених земаља форсирање бизниса и развој економије, те улагање у школство и здравство, код нас је главни задатак оних који воде земљу обезбјеђење што бољих услова за администрацију. Најрепрезентативније и најљепше зграде у БиХ резервисане су управо за њих, док су фирме, посебно оне из реалног сектора, неријетко смјештене по складиштима и гаражама.
Наравно да се не можемо поредити са Енглеском или другим много развијенијим земљама, али сигурно би се и овдје могле наћи или изградити зграде које би привукле пажњу инвеститора и у које би се могао уложити велики новац, а зграду, на крају крајева, не може нико однијети из града. Али, код нас је то очито тешко очекивати. Инвестиције су константно у паду, а инвеститори и који нам дођу углавном гледају да се дочепају нашег природног богатства и да из тога извуку корист, а затим оду. Инвестиција немамо, новац расипамо, а уколико се нешто и планира штедјети, то у правилу иде преко леђа радника, никад преко леђа оних који о тим уштедама одлучују. Због тога и не чуди да се сваке године огроман новац даје за закуп просторија у којима су смјештене институције БиХ.
Можда би наше власти коначно требало да се угледају на колеге из развијенијих земаља и по послу који обављају, а не само по висини примања која имају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
