Интернет и анархија
Кад говоримо о сајбер криминалу, у свијету је већи проблем од примјене закона у том сегменту то што је технолошки развој заиста бржи него примјена постојећих закона и рад истражних органа.
Иако смо и ми дио свјетске интернет заједнице, огромне разлике између глобалног села на примјер у Америци и глобалног села на Балкану очигледно остају непремостиве.
Овдје се покушава увести правило да је нормално пријетити сјекирама, вјешањем и разним другим начинима убиства, ширити језик мржње, а да све то остане некажњено.
Није познато да је неко тужилаштво у Републици Српској процесуирало бар један такав, за њих вјероватно, предмет у сфери имагинарног. Иако се ради о врло конкретним лицима и још конкретнијим пријетњама, тужиоци остају слијепи и глуви.
А како би требало и морало да раде овдашњи тужиоци и од кога би тужилац Окружног тужилаштва у Бањалуци Сњежана Живковић имала много тога да научи кад је ријеч о процесуирању пријетњи, увреда, говора мржње и ширења националне нетрпељивости путем интернета, примјери су ту до нас, у Србији и Хрватској.
Ево их: Основни суд у Новом Саду осудио је Владимира Самарџића на три мјесеца затвора због пријетњи упућених путем друштвене мреже “Фејсбук” новинару Бранкици Станковић. Виши суд у Београду осудио је Симу Владичића на три мјесеца затвора и двије године условне казне, јер је такође пријетио путем “Фејсбука”.
И даље, полиција у Хрватској лови и дјецу због пријетњи путем “Фејсбука”, а ни њихови родитељи не знају да су то кривична дјела. Ради се о пријетњама, увредама, клевети и изношењу личних или породичних података и ситуација. У протекле двије године било је седам таквих пријављених случајева, а у полицији кажу да је о томе обавијештено Државно тужилаштво те да је тај број много већи.
У Хрватској сви старији од 14 година “само” због увредљивих или пријетећих СМС порука добију полицијску кривичну пријаву и пролазе процедуру код надлежног тужилаштва и суда.
Примјери су ту, а поступци кажњавања у законима, само их тужиоци који би те законе требало да знају као пјесмице, очигледно не виде.
Новинари нису ту да скидају фантомке онима који скривени иза лажних имена пријете, него полиција и тужиоци. Али ако је и то потребно, новинари су спремни да и тај терет носе на својим плећима. Пријетње и увреде, захваљујући полицији и тужиоцима, већ одавно носе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
