Институт
Институт за нестала лица БиХ стагнира у раду, јер је у посљедње вријеме у њему почињено толико незаконитости да више нико није паметан да оцијени да ли његово даље постојање уопште има више икаквог смисла.
Али пошто је могуће да су бошњачки представници са Амором Машовићем на челу Институт намјерно довели до гашења након што је његово функционисање искоришћено за тражење искључиво несталих припадника бошњачког народа, то не треба дозволити док не буде пронађено још 1.700 несталих Срба.
Међутим, таквом, законитом функционисању Института не треба се надати све док се на свим кључним функцијама у тој установи, на којима би по правилнику требало да буду Срби или Хрвати, налазе представници бошњачког народа.
Стање је неподношљиво, што најбоље илуструје чињеница и да се Машовић истовремено налази на двије функције, на мјесту вршиоца дужности предсједавајућег Колегијума директора Института те на функцији шефа Сектора за тражење, ексхумације и идентификације, гдје је именовао сам себе.
Пошто је спријечио да на то мјесто као вршилац дужности до избора новог шефа Сектора буде постављен, како налаже правилник, српски кадар Жељко Мандић, онда уопште не чуди то што већ пет мјесеци спречава и избор шефа Централне евиденције несталих незаконито држећи на том мјесту вршиоца дужности Џенану Шабић.
Управљачка структура додатно је била узурпирана и тако што је Јадранка Дураковић више од два мјесеца предсједавала Управном одбору иако је имала мандат вршиоца дужности УО, а не мандат предсједавајућег.
Зато не чуди ни то што Управни одбор доноси правилнике и одлуке које би требало да доноси Колегијум директора, не хајући ни за чињеницу што сви чланови Управног одбора, као и два члана Колегијума, већ годинама раде у техничком мандату, због чега ниједна одлука таквих нема законско упориште.
Финансије у Институту посебна су прича. Добро разрађени "бизнис" чувања посмртних остатака у Комеморативном центру у Тузли, вриједан десет милиона марака наших пара, који траје од оснивања Института 2008. године, за лично богаћење искористила је клика с Машовићем на челу.
Зато је за похвалу бар то што на посљедњој сједници Управног одбора Института није усвојен приједлог о финансирању јер, једноставно, српски представници не могу дозволити да тужилаштва троше новац потпуно нетранспарентно, без подношења икаквих извјештаја о томе. У крај треба стати дугогодишњим махинацијама бар у том сегменту.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
