Институт

За богаћење искористити чување посмртних остатака идентификованих и неидентификованих лица, несталих, страдалих, мучених, убијених током рата, превазилази чак и све до сада код нас виђене "домете".

Тај добро разрађен "бизнис" траје од оснивања Института 2008. године и "појео" је десет милиона буџетских илити наших пара, од чега је чак пет милиона отишло монополисти, Комеморативном центру из Тузле.

План пристрасног и незаконитог начина рада Института без сумње је одлично осмишљен.

Након што је спроведена незванична одлука да Институт ради и постоји само због проналажења посмртних остатака убијених и несталих Бошњака, незаконитим Правилником о трошковима укопа, иако су укопи у надлежности ентитета, дефинисани су и детаљи те морбидне преваре.

Тако је због богаћења оних који су осмислили и који учествују у плану да тузлански Комеморативни центар у чувању тијела има привилегован положај и уз њега милионе марака, такође незаконитом одлуком, цијена чувања тијела без икаквог образложења повећана за више од три пута. Само на тој разлици у цијени згрнути су нови милиони.

Али ни ту није крај преседанима у тој институцији, која би требало да буде примјер савјесног, поштеног рада једноставно због њене првобитне намјене.

Наиме, Управни одбор доноси правилнике и одлуке које би требало да доноси Колегијум директора, не хајући ни за чињеницу што сви чланови Управног одбора, као и два члана Колегијума, већ годинама раде у техничком мандату. Ниједна одлука таквих нема законско упориште.

Зато више него чуди чињеница да до данас на све то нико није реаговао, па ни Савјет министара, иако се ради о грубом кршењу Закона о јавним набавкама и Закона о финансирању институција на нивоу БиХ. 

Такав неодговоран однос према трошењу буџетских средстава јесте стварна и највећа опасност по опстанак БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.