Институт за понижења

Институт до сада може само да се похвали чињеницом да је успорио процес тражења несталих и њихову идентификацију, нарочито када је ријеч о српским породицама, које годинама траже и оплакују мајке, очеве, синове, браћу...

Један човјек, члан Колегијума директора Института, нашао је за сходно да самовољно, без сагласности осталих, Тужилаштву БиХ достави приједлог наредбе која предвиђа да буду пописана сва ексхумирана неидентификована тијела у БиХ и да буду сахрањена на такозвану судску парцелу у општинама гдје су ексхумирана.

И шта бисмо тиме добили? Добили бисмо оно што многи одавно желе у БиХ, а то је наставак манипулације подацима о броју несталих.

Иронично, могу да сахрањују, а годинама не могу да успоставе централну евиденцију несталих која би показала прави број несталих у БиХ у протеклим ратним годинама.

Циљева је много, а оправдања и рационалности нимало.

Aко би у дјело била спроведена наредба која је стигла на разматрање у Тужилаштво БиХ, то би значило да се из Републике Српске неидентификовани Срби поново врате на мјеста гдје су поубијани.

Има ли то смисла, има ли имало људскости у томе?

Када ће посмртни остаци коначно пронаћи мир и спокој? Када ће породице коначно сазнати истину у вези са костима својих најмилијих и њиховим страдањем?

Како сада ствари стоје, никада!

Многи сматрају да остаци нечијих очева, браће, сестара... треба да постану само бројеви са иницијалима Н. Н. и да се као такви похране и на цијели процес тражења несталих у БиХ стави тачка, једном и за сва времена.

Или још горе, постану “случајеви”, предмети бескрајних манипулација у процесу тражења несталих.

БиХ је попут књиге састављене од великог броја недовршених прича. Једна од њих, можда и најболнија, је прича о тражењу несталих особа.

На основу свега до сада реченог, виђеног и доживљеног, у БиХ постоји институт за понижења, а никако за тражење несталих, и то је дио књиге који мора што прије бити редигована!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.