Институт иза кулиса
Институт за нестала лица БиХ одавно не служи сврси и то је свима јасно. Јасно је чак и онима који упорно тврде да су њихове одлуке у складу са законима и правилима и да нема никакве дискриминације у тражењу несталих по националној основи.
Проблеми у тој институцији нису од јуче. Нижу се годинама, а због тога испаштају породице које и даље, толико година након рата, траже посмртне остатке најмилијих да би могли да их пристојно сахране и да имају данас-сутра гдје да дођу и да им се поклоне, запале свијећу и помоле се за њих.
Готово од самог почетка рада Института било је јасно да ће бити тешко одржати баланс, посебно ако се у обзир узме то колико је прсте у цијели процес тражења несталих уплела Међународна комисија за тражење несталих. Много, а нису се освртали ни на критике, ни на опаске ни на приједлоге који су могли само да унаприједе рад Института и да коначно буду пронађени сви нестали из деведесетих година.
Најновија дешавања која потресају Институт, а која додатно коче тражење несталих, су законске и управљачке природе јер су сви рокови за избор тројице директора одавно истекли. Поново се показало да се иза кулиса и заобилажењем правила и закона покушавају изабрати подобни, а не стручни и непристрасни.
А од таквих и сличних играрија интересима и неким дубљим циљевима највећи цех платиће породице које су већ највише платиле. И то је недопустиво.
Институт треба да ради по закону, или никако јер са оваквим понашањем појединих чланова управе боље би било да га и нема, а не да стално на сцени гледамо појединце како се поигравају са правима како одговара њима или онима који стоје иза њих. Неправилности у Институту нису новост, али све иде у правцу да, нажалост, постане пракса. Привремени Управни одбор је за другу половину августа заказао интервјуе са кандидатима за чланове Колегијума директора иако је рок за то истекао давно, а претходно је био истекао и рок за отварање коверти.
Они који су требали да то спријече нису то урадили, а све се чини је да крајњи циљ да се поново створе услови да они који су довели Институт на ове ниске гране поново њиме харају и владају њиме на уштрб српских интереса и да из руководства изгурају оне кадрове који се истински боре за српске жртве.
Међу жртвама нема и не смије да буде разлике, али исто тако свака мора да буде пронађена. За тај посао су потребни људи који ће у Институту радити поштено, а не да наводе воду на свој млин.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
