Институт и Машовић
У "случају Машовић" заиста не треба ништа да буде чудно, јер је онај ко годинама у интересу бошњачке политике манипулише жртвама, њиховим бројем, мјестима страдања, националношћу уморених, уз потпуно занемаривање тражења несталих припадника других народа, заиста спреман баш на све
Да Институт за тражење несталих БиХ одавно искључиво служи политици само једне стране у БиХ, као и за лично богаћење неких од његових директора, одавно је познато, али новитет је да појединци ту згрћу велике суме новца и путем махинација возним парком Института.
Индикативно је да се на теренцима Института, које вози тренутно предсједавајући Колегијума директора Aмор Машовић, а сада и његов син, већ трећи пут дешавају велики кварови, од којих Машовић профитира и по 10.000 марака.
Овог пута ријеч је о теренцу "тојота крузер", који већ мјесец лежи у "Тојотином" сервису, јер се, јасно, новац више не може бацати док се не провјери сваки детаљ, мало је рећи, чудног и изненадног квара на мотору снажног возила, који је настао у току вожње.
И да ли је случајност и то што Машовићев син, поред тога што преко тате узима "тојоту крузер" од Института, такође посједује "тојоту", само не "крузер"?
И без даљег провјеравања личи то на неки сарајевско-јалијашки дил с представништвом "Тојоте".
Упућени тврде да су ти кварови и саобраћајке испланирани, да фризирани рачуни за поправку износе и по 15.000 КМ, док се сва настала штета санира личном куповином неколико дијелова по фабричкој цијени. Овог пута истина, можда, исплива на видјело, јер представници друга два народа инсистирају на томе да се утврди стварно чињенично стање.
У "случају Машовић" заиста не треба ништа да буде чудно, јер је онај ко годинама у интересу бошњачке политике манипулише жртвама, њиховим бројем, мјестима страдања, националношћу уморених, уз потпуно занемаривање тражења несталих припадника других народа, заиста спреман баш на све.
Иако је управа Института састављена од Колегијума директора, који чине припадници сва три народа, све битне одлуке у Институту већ годинама доносе Машовић и његови људи.
Зато није чудно што је Машовићу омогућено да се путем намјештања тендера уграђује и у цифре које се односе на осигурање 25 возила, колико их има у возном парку Института.
Aли све су то логичне нуспојаве укупног Машовићевог начина рада. Зато, пошто више нема никакве шансе да Институт и Машовић почну да се мијешају у свој посао и да пронађу и неку српску несталу жртву, Република Српска се мора вратити својим институцијама и професионалном начину рада у тој области.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
