Институције и тероризам
Највеће изненађење у посљедње вријеме из области тероризма у БиХ приредиле су нам званичне институције БиХ, носиоци власти, у којима су умјесто професионалног обављања посла направљени такви пропусти да је тешко повјеровати да се ради о случајностима.
Још више чуди то што представници тих институција, чак и након очигледно почињене грешке, тврде да промашаја није било и да ће, ваљда, и даље радити на исти начин.
Из Суда БиХ престаће то да тврде и раде изгледа тек кад неки од терориста, које су и поред правоснажне затворске пресуде пустили на слободу умјесто да су у притвору или затвору, почини терористички напад умјесто "само" покушаја преласка границе, као што је то учинио терориста Енес Мешић.
Пошто таквим ставом вријеђају интелигенцију, у Суду БиХ требало би да приме к знању и информацију надлежних из Србије која каже да је Мешић имао намјеру да почини терористички напад у Београду.
Ако у Суду БиХ тако гледају на стварну опасност од терориста, онда не треба ни да се чудимо чињеници да правосуђе БиХ путем Интерпола потражује терористу Бегзада Спахића само због дроге.
Тек кад га као повратника са сиријског ратишта, гдје је био припадник специјалне јединице Исламске државе још од 2013. године (а надлежни у БиХ то, као, не знају), ухапси турска полиција због намјере да почини самоубилачки напад, откријемо у којој мјери надлежни у БиХ минимализују опасност од тероризма и, намјерно или случајно, штите терористе.
Да је то тако, говори и податак да ни правосуђе БиХ ни бх. безбједносне агенције нису Интерполу доставиле чак ни фотографије сиријских yихад ратника Салема Хасића и Алдина Махмутовића до којих није тешко доћи. Случајно или намјерно?
Све док је то тако, не треба да нас изненаде ни тврдње истих да се ту не ради о терористима него о, рецимо, бившим рокерима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
