Иновације непознат појам

Анита Јанковић Речевић
Иновације непознат појам

У дигиталној ери коју одликује убрзан напредак технологије, гдје се иновације појављују на дневном нивоу, у Српској највећи број привредних субјеката и даље послује према устаљеним стандардима, наслијеђеним из бивше Југославије. И 'ајд што послују према стандардима старим четири деценије, него што у производним процесима неријетко користе и машине набављене прије 40-50 година.

Најновија истраживања Завода за статистику РС показују да се само ријетка предузећа одлучују на модернизацију производње, производа и услуга кроз увођење савремених технологија које су главни рецепт за постизање веће конкурентности, али и услов за опстанак фирми. Према подацима статистичара од 2020. до 2022. године свега 15,7 одсто предузећа спровело је минимално једну иновативну активност, што је више него занемарљив проценат с обзиром да већ десет година и дуже живимо у дигиталној ери која се понајвише и имплементира у сфери предузетништва.

Истраживање је показало да је мањак новца и квалификованог особља онемогућило иновативне радње у отприлике 20 одсто предузећа, док 68 одсто пословних субјеката сматра да није било потребе за модернизацијом. Чак и птице на грани знају да наша предузећа нису на адекватном технолошком нивоу и да су нове технологије неопходна компонента у пословању за освајање нових тржишта, прије свега оних међународних због чега остаје нејасно како то да толиком проценту наших привредника нису потребне иновације, чак ниједна.

Оваква ситуација домаће привреде произилази из чињенице да је у развојне пројекте потребно уложити огромна средства која се враћају тек неколико година касније, а како предузећа нису финансијски јака да преброде тај период ријетко се одлучују на иновирање производње.

Због таквог положаја дио фирми, махом оних у државном власништву, пословну годину завршавају са милионским губицима који се непрестано калеме, повремено отписујући дуговања тамо гдје је то могуће. 

Вишедеценијски лоши услови пословања, који су ове године нарочито дошли до изражаја због турбуленција на глобалном нивоу, домаћој привреди задали су снажан ударац чије би посљедице требало да дођу на наплату идуће године. Томе свједочи пад извоза, који је нарочито изражен у дрвној индустрији и металском сектору гдје наруџбе нон-стоп падају.

Технолошко унапређење привреде Републике Српске је неминовност, јер домаће фирме које не ухвате корак са савременим технологијама могу само да сањају о изласку на свјетско тржиште што би требало да је циљ свима с обзиром на скучене могућности напретка унутар граница наше земље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана