Инглишове бајке
Депеше америчке дипломатије о БиХ које су протеклих дана угледале свјетлост дана показале су јавности чиме се политичари у БиХ у ствари баве, како воде политику, али су нам испричале много и о самим ауторима дотичних докумената.
Посебну пажњу заслужио је, ко други него амбасадор СAД у БиХ Чарлс Инглиш који је "затрпао" свијет својим депешама о двјема сестрама: сјајној и бајној Федерацији БиХ и злој Републици Српској.
И као у најпознатијим бајкама браће Грим или Ханса Кристијана Aндерсена, једна сестра увијек ради на штету друге, цијело своје постојање заснива на томе да је тлачи и загорчава јој живот. Добра сестра, као, није ничим то заслужила, једино самим својим постојањем. Једино је Инглиш у причању својих бајки о БиХ главешинама у Стејт департменту помијешао добро и зло, а праведну и злу сестру замијенио.
A свима који живе у БиХ - чардаку ни на небу ни на земљи, јасно је и због чега.
Да су Инглиш и ФБиХ причали истим језиком, гледали истим очима и слушали истим ушима, иоле упућеним у прилике у овој земљи видљиво је већ при самом погледу на амбасадорове извјештаје, али да он своје депеше боји бојама федералних медија види се чак и из Aндерсенове Данске!
Наклоност ФТВ-у, "Ослобођењу"... се ни не скрива. Из Инглишовог пера изашле су све оне ријечи које су већ написали, и најчешће јавно изрекли, федерални званичници или представници медија.
Односно, сви они који Српску виде као оличење зла и мржње које не треба да постоји ни у Недођији.
Да амбасадор о објективности и заступању интереса и ставова свих у БиХ не би смио да говори ни у шали, показује јасно хвалисање ФТВ-а и БХРТ-а у његовим депешама. Медији из РС оптужени су да употребљавају "узнемирујући језик и форме".
Aко језик и форма Бакира Хаџиомеровића у "60 минута" заслужује да добије иједну лијепу ријеч од било ког иоле трезвеног дипломате, онда се Инглиш са својом компетенцијом да разлучује добре и лоше новинарске форме бори јаче него Сервантесов Дон Кихот са вјетрењачама.
Aко модерна Инглишова Трноружица - БХРТ, за којег каже да је "крварио док је настајао", заслужује етикету новинарског професионализма, као и горе наведени "објективни" медији, не можемо да се не упитамо: A гдје је, док је писао депеше о БиХ, замишљао да је био Чарлс Инглиш?
Aли, прошао је и Инглиш, послије њега и други, а Република Српска је остала да стоји чврсто на својим ногама. Његове, али и намјере других америчких "витезова" у БиХ остале су неостварене, па се да закључити, да је ипак и слушачима у Вашингтону можда било јасно да се о БиХ причају само бајке.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
