Информације “на кашичицу”

Бројни медији и експанзија интернета затрпали су човјечанство информацијама неслућених размјера. Оно што човјек сазна у само једном дану прегледајући разноразне портале и друштвене мреже његови преци, не тако давно, вјероватно нису могли сазнати за цијели свој живот. Свакодневно претрпавање информацијама довели су до тога да су људи све више отуђени и уморни, с мањком концентрације и стресом који људски мозак тешко каналише. 

Однос људи према информацији постао је површан, усмјерен на квантитет никако на квалитет. Стиче се утисак да су управо брзина читања вијести и летимичан поглед на садржај утицали на то да сви мисле да знају све, иако у суштини највећи број људи о мало чему зна довољно.

Додатан проблем је што у мору вијести које свакодневно конзумирамо има превише оних лажних, које су често или непровјерене, али и пуштене у јавни етар зарад нечијег интереса. Такве информације наводе људе да често вјерују у нешто што није истина или да стварају погрешну слику.

Медијска писменост један је од начина да се људи изборе против лажних вијести јер им омогућава да направе разлику између истинитог садржаја и дезинформације, између медија који доноси провјерене информације и оних који пласирају лажи. Истраживања која су спровели домаћи стручњаци показала су да је медијска писменост у Српској на лошем нивоу, те да је медијско образовање неопходно  и одраслима и дјеци.

Изграђена медијска писменост посебно је важна код младих генерација које не знају критички да размишљају и селективно приступе информацијама у медијима и на интернету. С тим у вези министарства просвјете и културе и саобраћаја и веза РС покренули су трогодишњу кампању “Јачање медијске писмености код дјеце у Српској”. Намјера те кампање, у склопу које ће основци и средњошколци на одјељењским заједницама кроз радионице учити како да се заштите од лажних и непотребних информација, је да код ђака пробуди спознају о значају медија. Један од циљева кампање је и да  младе генерације подучи како да поставе границе у конзумирању садржаја са интернета, да акценат ставе на оно што их занима, да препознају квалитет у јавном етеру.

Иако ће многи рећи да ограниченост приступа информацијама аутоматски значи ограниченост у образовању, дозирање информација понекад мора бити “на кашичицу” јер само смислено и сврсисходно коришћење информација има смисла. У супротном разне, непотребне вијести остаће затрпане у ко зна ком фајлу мозга пријетећи да се некад активирају и створе “вирус” који нам може уништити живот.  +++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.